Vladimir Đorđević i Sanja Todorović u vaganju da li da se isele u inostranstvo ili u selo, odlučili da im je bolja varijanta da ožive njegovu dedovinu i počnu da gaje koze.
Vladimir Đorđević, dramski pisac iz Kragujevca i njegova partnerka Sanja Todorović, po zanimanju pejzažni arhitekta, skoro su se doselili iz centra grada u selo Pajazitovo. Na imanju Vladimirovog dede oni gaje stado od 20 koza i prave sir. Kako u šali kažu, nisu partneri samo u životu, nego i u poslu jer im je cilj da potpuno ožive ovo domaćinstvo i solidno zarađuju od kozjeg mleka, sira i surutke.
Oboje su deca iz grada. Sanja je deset godina živela u Africi. Vladimir je dramski pisac sa preko trideset napisanih drama, od kojih se većina izvodi na pozorišnim scenama širom Srbije. Njihova životna dilema bila je da li da se isele u inostranstvo ili dođu na selo.
"Vagali smo šta da radimo. Od kulture ovde teško može da se živi. Istovremeno smo stalno bili pod stresom. U betonskom soliteru osećali smo se skučeno i nervozno. Kada smo stavili na papir čime uopšte raspolažemo, na vidiku se pojavilo imanje mog dede sa kućom, štalom i 6 hektara zemlje. Sanja i ja imamo slične poglede na život i delimo iste vrednosti, pa smo tako smo došli do dogovora da ovde počnemo novi život i posao", objašnjava Vladimir.
Došli su u Pajazitovo svesni da imaju mnogo posla, najpre oko sređivanja same kuće i okućnice. Srećna okolnost je bila ta što nisu morali da ulažu veliki novac u renoviranje objekata, pa su koze sa minimalnim izmenama odmah imale odgovarajući smeštaj.
"Nabavili smo 20 francuskih alpino koza. U početku je bilo veoma naporno jer nijedno od nas nije naviklo na težak fizički rad. Po četiri sata ujutru i uveče smo muzli koze, tako da smo na kraju morali da pijemo lekove za ublažavanje bolova zbog upale mišića. Ali preživeli smo te početničke teškoće. Muka je bila i kad se završi jedan radni dan, zato što već sledećeg ponovo ustajemo u 5 sati ujutro. Sad, vidimo da život na selu nema kompromisa, ali nećemo zbog toga odustati. Naprotiv, ovo je potpuno drugačiji i bolji život od onog na koji smo navikli", dodaje Vladimir.
Njihov krajnji cilj je da imaju stado od 50 koza, koje bi dnevno davale oko 120 litara mleka. Za kilogram kozjeg sira, potrebno je 8 litara mleka. Vladimir je pored fakulteta završio i srednju veterinarsku školu sa odličnom praksom, tako da zna sve pojedinosti o gajenju životinja. U isto vreme konsultuje se i sa stručnjacima u vezi sa laktacijom ili ishranom koza. Osim što u štali dobijaju obrok, njihove koze izlaze i na pašu. Na imanju od 6 hektara ma dosta hrane za njih.
"A i komšije me mole da pustim koze u njihove vrzine jer u okolini ima dosta zapuštenih imanja prepunih lekovitog bilja, koje na kraju završi u kozjem mleku", zaključuje Vladimir.
Tagovi
Autorka
