Popularnost u tovu imaju hibridi koji nastaju ukrštanjem tovnih i mlečnih rasa. Njihova prednost se ogleda u boljem korišćenju hrane i većom efikasnošću tova.
Dobri poznavaoci kažu da je govedina kao vino. Kvalitet i karakteristike mesa zavise od geografske širine na kojoj se goveda uzgajaju, ishrani, stepenu iskorišćenosti hrane, načinu držanja, ali i od rase.
U svetu postoji preko 250 rasa goveda, a najcenjenije meso ima japanski Vagi (Wagyu) jer se ono odlikuje izuzetnom mramoriranošću. Što je bolja prožetost mesa sa masti to je viša cena. U Evropi se za tov najviše uzgajaju: aberdin angus, šarole, limuzin, hereford, belgijsko plavo goveče, pijemont. Veoma često se na našem području koristi simentalac. Svaka od njih se odlikuje nekom prednošću.
Meso angusa je masnije i ima nešto jači ukus, a životinje brzo dobijaju na težini. Kod pijemonta meso ima manji sadržaj masti, a više proteina. Simentalac je cenjen jer se odlikuju kombinovanim osobinama i telad sa mlečnih farmi, od mlečnih linija, se bolje tovi nego od mlečnih rasa. Izrazito mišićave su hereford i belgijsko plavo goveče. Prednost svih je što bolje iskorišćavaju hranu i stvaraju mišićnu masu.
Popularnost u tovu imaju hibridi koji nastaju ukrštanjem tovnih i mlečnih rasa. Njihova prednost se ogleda u boljem korišćenju hrane i većom efikasnošću tova. Za isti prirast je potrebno manje hrane nego kod čistih rasa. Kod klanja je veći udeo mesa.
Za ukrštanje je potrebno pažljivo odabrati koje i kakve životinje ukrštamo. Hibridi mogu da budu od dve, a najbolje kada potiču od mešanja tri rase. U praksi se pokazalo da najbolju telad za tov daju krave koje su hibrid mlečne i kombinovane rase, a oplođene su mesnom kao što je aberdin ili hereford. Muška telad su izuzetno cenjena kada je u pitanju tov, njihovo meso je traženo u industriji prerade. Dnevni prirast može da bude i 1.800 grama. Osim aberdina, dobre očinske su simentalac, šarole, limuzin. Simentalski očevi daju telad koja su pogodnija za ekstenzivni tov.
Tagovi
Autorka
