Zasušivanje kao trening: "Visoko produktivna mlečna krava je kao vrhunski sportista"

Period zasušivanja kod krava često se posmatra kao vreme "pauze". Međutim, upravo tada postavljaju se temelji za zdravlje, reprodukciju i proizvodne rezultate u narednoj laktaciji. Ako se ovaj period zanemari, posledice se mogu osetiti ne samo kod krave nakon telenja, nego i kod njenog potomstva.

O značaju pravilnog upravljanja zasušivanje govorio je Pero Gnjidić, specijalista za govedarstvo - proizvodnju mleka u kompaniji Sano, tokom predavanja na 11. Savetovanju i sajmu mlekara Republike Srpske. Prema njegovim rečima, ovaj period treba iskoristiti za pripremu krave za novu proizvodnu fazu, ali na farmama se ponekad nedovoljno ozbiljno shvata.

"Zasušivanje je nešto što ponekad podcenjujemo zato što tada nema proizvodnje mleka, pa neki misle da ne treba onda nešto previše pažnje obraćati na životinje u toj fazi, ali trebalo bi malo drugačije razmišljati", naveo je Gnjidić na početku svog obraćanja okupljenim proizvođačima.

Period bez mleka, ali ne i bez značaja

Period od zasušenja do narednog telenja, kada krava ne proizvodi mleko, traje u proseku oko 60 dana, približno dva meseca. Tada životinja treba da uđe u fazu odmora i pripreme za narednu laktaciju. Ključna stvar je da u taj period uđu sa adekvatnom kondicijom, a dobra pretpostavka za to je da na vreme ostane steona i da na vreme dolazi u period zasušenja.

"Prva i osnovna stvar je da smemo zasušiti samo kravu koja ima zdravo vime", rekao je ovaj stručnjak pojasnivši da je cilj u ovom periodu očuvati zdravlje vimena.

Gnjidić je posebno naglasio da zasušenje nije period neaktivnosti, već vreme kada se organizam životinje priprema za naredne proizvodne napore.

"Visoko produktivna mlečna krava je kao vrhunski sportista i jedini period u kojem ona ima mogućnost treniranja je upravo razdoblje zasušivanja. Ako smo to propustili, propustili smo trening koji je bio potreban za njen vrhunski nastup", slikovito je pojasnio.

Način upravljanja zasušivanjem ima direktan uticaj na zdravlje krave, ali i kvalitet kolostruma koji će tele dobiti nakon telenja, a koji mora biti higijenski ispravan jer predstavlja prvu i najvažniju hranu. Osim toga, u ovom periodu preporučuje se i obrada papaka kako bi životinja sa zdravim papcima ušla u laktaciju i kao takva mogla normalno da se kreće i hrani.

Kondicija i komfor

Njihova kondicija, istakao je Gnjidić, tokom ovog perioda ne bi trebala previše da se menja. To je ono što farmer treba da postigne i osigura adekvatnom strategijom. Naravno, napomenuo je, obrok kao i u svakoj drugoj fazi, mora biti izbalansiran, a pored toga, životinjama treba osigurati i komfor, jer zasušene krave trebaju duže da odmaraju.

Više odmora, više mleka: Kakva je tu uloga komfora ležišta za krave?

"Potrebno je osigurati adekvatan prostor, gde će imati suvo ležište i dovoljno prostora. Ako je moguće u periodu letnjih vrućina da imaju adekvatno hlađenje, kako bismo izbegli toplotni stres", naveo je dodavši da su negativne implikacije toplotnog stresa višestruke.

Ne samo da imaju negativan učinak na proizvodnju tih krava u sledećoj lokaciji, nego isto tako ima negativan učinak na proizvodnju njihovih kćeri koje su bile u materici majke za vreme toplotnog stresa.

"Taj negativni efekt se proteže i na drugu generaciju, znači i na njihove unuke. Znači, ako je krava bila izložena tom procesu tokom zasušenja, to ima transgeneracijski efekat. Za sada je dokazano na dve generacije", naveo je Gnjidić.

Ishrana tokom perioda zasušenja

Ishrana zasušenih krava mora da bude planirana i prilagođena uslovima svake farme. Ne postoji univerzalni model, jer strategija zavisi od veličine farme, organizacije proizvodnje i raspoloživih krmiva. Ipak, osnovni principi obroka su jasni. "On uvek sadrži nižu koncentraciju energije nego što je to kod krava u laktaciji. Po pravilu, sadrži veću količinu vlakana i nije svejedno u kakvom obliku se ona nalaze u obroku. Potrebe za proteinima u tom periodu su niže, ali moramo ih zadovoljiti. Znači ne smemo ih podceniti, moramo ih dati dovoljno", napomenuo je.

Osim o oporavku krave i pripremi za laktaciju, farmer mora da razmišlja i o teletu koje se razvija u njoj, jer u periodu zasušivanja, u zadnjih dva meseca, kako je istakao, tele dobije otprilike pola svoje težine koje ima na porođaju.

"Znači, otprilike 50 odsto rasta teleta se dešava u vreme zasušenja", rekao je ovaj stručnjak dodajući da treba voditi računa i o mineralima u obroku, kojih mora biti dovoljno, ali nekih ne previše, poput kalijuma, jer uzrokuju probleme. I naravno, krava u ovom periodu treba da dobije dovoljne doze vitamina, kako zbog svog, tako i zbog zdravlja teleta koje se u njoj razvija.

Kad je reč o vlaknima, naveo je kako se vrlo često koristi slama, napominjući da je vrlo važno u kakvom je ona obliku, kakav je njen kvalitet, kako je iseckana, jer od toga zavisi kakva će biti konzumacija, mogućnost selektiranja obroka i koliko će zapravo dobro ta ishrana funkcionisati.

Higijena hrane presudna za zdravlje

Jedan od važnih segmenata menadžmenta zasušivanja je i kvalitet hrane. Loše skladištena ili kontaminirana krmiva mogu izazvati ozbiljne probleme u probavi i zdravlju životinja. Poseban problem predstavljaju plesni i mikroorganizmi koji mogu da naruše ravnotežu mikroorganizama u buragu koji služe kao prva stepenica u preradi hrane odnosno u procesu razgradnje hranljivih materija.

"Ako hranom unosimo i neke druge mikroorganizme, remetimo tu ravnotežu, efikasnost probave i jednostavno smanjujemo koncentraciju onih nama poželjnih mikroorganizama u korist ovih nepoželjnih", pojasnio je, dodajući da takvi poremećaji mogu dovesti do slabije fermentacije u buragu, smanjene svarljivosti hrane, pada imuniteta i većeg rizika od zdravstvenih problema.

"Pogotovo ako su tu i neke bakterije, iz zemlje, često u travnoj silaži, one mogu da naprave dar-mar. U zemlji imamo koješta što može da napravi veliku štetu u buragu."

Gnjidić je posebno naglasio važnost pravilne proizvodnje i fermentacije silaže, jer ona čini značajan deo obroka. Cilj je proizvesti kvalitetnu silažu primenjujući adekvatnu tehnologiju siliranja i ne preskakati korišćenje dodataka.

Voda takođe mora biti higijenski ispravna. Kvalitet vode za piće životinje bi trebao da bude istu kao i kvalitet vode za piće ljudi.

Kako proceniti uspešnost?

Uspešnost menadžmenta zasušivanja može se proceniti kroz više pokazatelja, poput učestalosti bolesti u periodu oko telenja, pojave mastitisa, konzumacije hrane nakon telenja i početka proizvodnje mleka.

"Sa optimalnim konceptom zasušenja možemo značajno poboljšati zdravlje životinja, njihovu proizvodnu spremnost, dugovečnost, a jedan od preduslova je visok kvalitet i sveobuhvatna analiza komponenti obroka kao podloga za precizno oblikovanje obroka i naravno ne smemo zaboraviti komfor", zaključio je Gnjidić na predavanju.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Shutterstock/Dmytro Sheremeta/Selma Mujić}