Značaj i upotreba strnih žitarica u ishrani domaćih životinja

U vreme velikih poskupljenja i poremećaja tržišta žitarica svi proizvođači teže ekonomičnijim obrocima. Jedna od žitarica koja je ekonomična za proizvodnju i može da pojeftini obrok jeste ovas. Zbog velikog sadržaja vlakana koja potiču pre svega od ljuske, zrno ovasa sadrži najmanje energije od svih žitarica koje se gaje na područjima s umerenom klimom.

"Zbog toga je za ishranu nepreživara najbolje ljuštiti ovas", navodi viši stručni saradnik za stočarstvo u PSSRS Svetlana Mičić.

Ovas vs. druga žita

Postoje ozime i jare forme ovsa kao i dva varijeteta: metličast i zastavičar. Od ukupne proizvodnje ove žitarice, oko 60 do 80 odsto utoši se za ishranu životinja, a manji deo primenjuje se za ishranu ljudi. Glavni nedostatak kultivisane vrste ovsa je njegovo otežano ljušćenje, jer je zrno pokriveno spoljašnjom tvrdom plevicom, kao i unutrašnjom, koja je na donjem kraju srasla sa zrnom.

"Ovas sadrži oko 12 odsto sirovih proteina, a sirove celuloze oko 11 odsto. Za razliku od drugih žita, zrno ovsa sadrži glukane koji usporavaju usvajanje proteina i ugljenih hidrata iz organa za varenje, što je nepoželjno, posebno kod mlađih životinja u intenzivnom tovu", pojašnjava savetodavac, istakavši međutim, da su te iste materije poželjne u ishrani ljudi jer snižavaju nivo holestelora i glukoze u krvi.

Količina masti u zrnu ovsa je pet odsto, a one su u značajnom procentu izgrađene od nezasićenih masnih kiselina, što veoma povoljno utiče na sastav mlečne masti i što omogućava dobijanje mekšeg putera, koji je tehnološki nepovoljniji za upotrebu.

Odnos za ishranu stoke

Ovas se najviše upotrebljava u ishrani konja, kako zbog ukusa tako i zbog dijetalnog uticaja na varenje. Konji hranjeni ovsom veoma retko obolevaju od grčeva i takozvane prazničke bolesti. Odraslim grlima se daje u zrnu, a ždrebadima i starijim konjima prekrupljen.

"U obrocima za konje koji teško rade, 50 odsto ovsa trebalo bi zameniti kukuruzom zbog veće koncentracije energije. Može da se daje i priplodnim ovcama u mešavini do 15 odsto, jagnjadima do 10 odsto i grlima u početku tova, s tim što s odmicanjem tova treba smanjiti njegov udeo u obroku", savetuje Mičić.

Običan unos najčešće se ne preporučuje za ishranu živine zbog toga što prouzrokuje probleme u varenju hrane. Međutim, kako ističe stručnjak za stočarstvo, pokazalo se da uključivanje ovsa u obroke za tovne piliće u količini od 10 do 15 odsto doprinosi bržem oporavljanju i smanjenju pojave kljucanja perja i smanjenje kanibalizma.

"U normalnim situacijama se preporučuje dva odsto ovsa u smešama za tovne piliće uzrasta do 21 dan, odnosno četiri odsto za kategoriju pilića od 21 do 42 dana uzrasta, dok se za priplodni podmladak starosti do šest nedelja preporučuje 12 odsto, a za starosnu kategoriju sedam do 20 nedelja do 16 odsto udela u smeši", kaže Mičić i dodaje da bi komercijalne nosilje trebalo da dobijaju do 12 odsto ovsa u obroku, a nosilje jaja za priplod do 16 odsto.

Priplodna goveda i bikovi

Ovas se naročito preporučuje u ishrani priplodnog materijala goveda i bikova za priplod. Smatra se da u ishrani bikova povoljno deluje na spermatogenezu.

"Količina ovsa u smešama za telad je do 15 odsto, a za tov junadi do 35 odsto. Ovas može da se daje i suprasnim krmačama do 25 odsto u obroku, krmačama u laktaciji do 15 odsto, prasadima na sisi do šest odsto, a prasadima po zalučenju do 10 odsto, te grlima u tovu i priplodu do 15 odsto", precizira.

Međutim, trebalo bi znati da ovas dovodi do stvaranja mekše masti u odnosu na ječam i kukuruz, zbog čega se dobija slanina lošijeg kvaliteta.