Crvene golubice se ubrajaju u gljive koje se teže vare, pa ih ne bi trebali konzumirati ljudi sa čirom na želudcu, kao ni oni sa srčanim oboljenjima. Dnevna doza ne sme da pređe 150 g.
Rod Russula obuhvata oko 750 vrsta, što jestivih, što nejestivih i ponešto otrovnih gljiva. To su mikorizne, tačnije ektomikorizne gljive, što znači da hife razvijaju oko korenovog sisitema biljke.
Na taj način ove više gljive uspostavljaju simbiotske veze sa oko 10% pripadnica biljnih porodica. Crvena golubica (Russula rosea) preferira simbiotsku vezu sa običnom bukvom.
Klobuk je obima 3,5 do 11 cm. Najpre oblika polukugle, zatim konveksan i sa blagim udubljenjem u središtu, glatkih krajeva. Obično je crvene karmin boje, može da varira od tamno-roze, crvene do crveno-braon boje. Po vlažnom vremenu menja boju, a intenzivnijeg je tona u središtu. Kožica je baršunasta i suva, često ispuca. Iako se vrlo teško guli, tokom vlažnog vremena na njoj se pojavljuje nešto sluzi.
Listići su vrlo nežni, svetle, krem boje, koja se značajno menja tokom vremena. Gotovo su slobodni, prilično gusti, često se isprepliću i granaju. Drška je valjkasta, visoka od 2 cm do 8 cm, u početku obično čunjasta, pri osnovi zadebljana, a kasnije oblika cilindra. U gornjem je delu bela, niže je obično roza.
Meso je prilično debelo, lomljivo, krto, belo, pod kožicom klobuka crveno. Ponekad posivi na vazduhu, posebno ako je prisutna vlaga. Spore su jajolike i mrežaste, odnosno kuglaste sa ispupčenjima. Otisak spora je svetlo krem boje.
Nalazi se po Evroaziji i Severnoj Americi. Preferira listopadne šume, ali se često sreće i u šumama četinara. Voli strmine na brdima, a pojavljuje se i na višim nadmorskim visinama.
Vreme branja je od proleća do jeseni. Miris je prijatan, nije izražen. Ukus je gorkast, nekim osobama deluje kao mešavina voća i peperminta, druge podseća na čedar, odnosno terpentin.
Uslovno je jestiva prema većini izvora, prema nekima je nejestiva, a neki mikolozi je čak ubrajaju u otrovne vrste. Kuvanjem se gubi gorčina ukusa. Mogu se pripremati usoljene. Sadrže hranjiva vlakna, monosaharide, disaharide, zasićene masne kiseline, vitamine B1, B2, C, E i PP. Bogate su fosforom i kalijumom i uz to sadrže kalcijum, natrijum, gvožđe i magnezijum. Lekovitih materija je malo, a korisne su kod pročišćavanja želudačano - crevnog trakta.
Crvene golubice se ubrajaju u gljive koje se teže vare, pa ih ne bi trebalo konzumirati ukoliko postoje problemi sa čirom na želudcu, kao i sa srčanim oboljenjima. Zdravim ljudima se preporučuje oprez kod prejedanja - dnevna doza ne sme preći 150 g. Uopšte ih ne bi trebalo davati deci, do sedme godine života.
Tekst: Marija Glavaš, Foto: bigstockphoto.com, fortsite
