Koštani iz Sobine pravi delikates

Snežana Dimitrijević iz Sobine, na perfieriji Vranja,  i ove godine je, uz sinovljevu pomoć, među prvima sa svoje parcele, ubrala kesten i smestila ga u podrum. Otkako je pao prvi sneg, sve češće silazi u podrumske prostorije da promeša krupne, crne plodove, od čijeg ukusa čoveku, prosto, pođe voda na usta. To čini lopatom. Na rukama obavezno ima rukavice. Njima sklanja zaostale i zalutale bodlje, koje mogu na koštanima, kako Vranajnci nazivaju kesten, da izazovu buđ. Da se to ne bi dogodilo, ova domaćica, koja je majstor u svom poslu, redovno provetrava podrum.

"Ove godine smo sa naših stabala, starih i po 200 godina, ubrali oko 300 kilograma kvalitetnog kestena. Prethodnih godina rod je bio veći. Znali smo da uberemo i po 500 kilograma. Ove jeseni je podbacio rod. Samim tim će i zarada biti manja, bez obzira što kilogram kestena dostiže cenu od 300 dinara. To nas i ne čudi, s obzirom na to da smo primetili da su se u poslednjih petnaestak godina mnoga stabla osušila. Sobinčani kažu da se stabla suše zato što je i kesten oboleo od raka i da ta bolest preti da ih u potpunosti uništi", priča Snežana.

Branje kestena kao porodična tradicija

Branje kestena u porodici Dimitrijević odavno je postalo porodična tradicija, koja se prenosi s kolena na koleno. Običaj da pred Božić, iznese koštane na prodaju, Snežana će ispoštovati i ove godine.

"Sobinski koštani su na Badnje veče i Božić obavezni na trpezi. Veoma su ukusni i nikako se ne mogu porediti sa onim koje nakupci kupe negde u inostranstvu, a zatim preprodaju na lokalnoj pijaci. To stari Vranjanci dobro znaju. Zato njih isključivo kupuju i niko od preprodavaca ne može da im poturi stranu robu uvezenu mahom iz Makedonije i Turske", nastavlja svoju priču Snežana.

Ona i sada pamti, kada je kao mlada nevesta došla u kuću svog muža, sa koliko elana i entuzijazma su Sobničani kretali u berbu kestena koja je počinjala početkom septembra, a završavala se u oktobru. Mnogi su je s nestrpljenjem iščekivali, jer su novcem od prodaje dopunjavali kućni budžet. Kad god bi sa nekim članom svoje porodice otišla u berbu, neprestano se divila kestenovoj šumi, koja se protezala duž sobinske reke prema Dobrim vodama, području iznad ovog dela grada.

Propali pokušaji razmnožavanja kestena

Meštani Sobine godinama su pokušavali da zapate kesten na drugim njivama, svesni da prodajom plodova mogu dobro da zarade. Međutim, svi njihovi pokušaji su propali.

"Stari ljudi pričaju da je to zbog toga što je sobinski koštan samonikla biljka. Raste tamo gde ona hoće, a ne gde to čovek želi. Oni kojima je pošlo za rukom da iz plodova odgaje mlade sadnice, nisu dočekali rod, jer su stabla ostala jalova", tvrdi Snežana.

Vrhunska poslastica, lek i afrodizijak

Niko i danas, u vranjskom kraju, sa sigurnošću ne može da kaže ko je i kada u Sobinu doneo i zasadio sadnice koštana. Legenda kaže da su ih u XVII veku doneli rimski legionari.

Neki mudri Vranjanci su od ovog čudnog koštičavog ploda, koga su koristili kao vrhunsku poslasticu, počeli da spremaju lek i afrodizijak, a čiju tajnu nikada nikome nisu otkrili. Predanje kaže da je i mlada, lepa, zgodna i jedra Ciganka Koštana, čije je pravo ime Malika Eminović,opisana u delima kniževnika Borisava Stankovića, ime dobila po koštanima.