Prema rečima šumara, ekstremne suše su pre nekoliko godina prouzrokovale najpre fiziološko iznurivanje stabala, a zatim i gljivična oboljenja i pojavu potkornjaka. Dodatni problem i to što se u jednom od žarišta bolesnih šuma, osim obeležavanja stabala, gotovo više ništa ne preduzima jer postoji višedecenijski sudski spor o pitanju vlasništva, tako da u njima nije dozvoljena nikakva seča, čak ni ona sanitarna.
U opštini Nova Varoš, u kojoj je gotovo pola teritorije pod šumom, poslednjih nekoliko godina insekti, ali i ekstremne suše zadaju ozbiljne probleme. Kako prenosi RTS, uprkos merama prevencije i sanacije, koje se preduzimaju u šumama na obroncima Zlatara i Murtenice i dalje se suši na stotine hektara četinarskog drveća.
Bolest je vidljiva svuda, na privatnim i na državnim parcelama mladih i stoletnih četinarskih šuma. Vlajko Džekulić, iz sela Trudovo, kaže da je drveće u njegovoj šumi, koja se prostire na oko tri hektara, tek nedavno počelo da se suši. Međutim, kako tvrdi, sušenje se nastavlja, pa on strahuje da će izgubiti veliki deo šume.
Prema rečima stručnjaka, ekstremne suše su pre nekoliko godina prouzrokovale prvo fiziološko iznurivanje stabala, a zatim i gljivična oboljenja i pojavu potkornjaka. S druge strane, kako oni napominju, u novovaroškim šumama se redovno sprovode mere sanacije i prevencija. Šumar, Miloš Leković, smatra da će posledice ovogodišnje suše biće tek kasnije vidljive, istakavši da nadležni čine sve što mogu da spreče posledice širenja zaraze.
Šef šumske uprave "Nova Varoš", Aleksandar Šalipur kaže da se osim hitnog uklanjanja svih bolesnih stabala u šumama, sprovodi i hemijsko tretiranje posečenih stabala i panjeva. On dodaje da se na toj teritoriji, planskom, sanitarnom sečom, u proseku svake godine ukloni 7.000 m3 -10.000 m3, obolelih stabala.
Šalipur kaže da je dodatni problem i to što se u jednom od žarišta bolesnih šuma, osim obeležavanja stabala, gotovo više ništa ne preduzima, jer postoji višedecenijski sudski spor o pitanju vlasništva, tako da u njima nije dozvoljena nikakva seča, čak ni ona sanitarna. On napominje da Zakon i vlasnike privatnih šuma primorava na spečavanje zaraznih bolesti. Međutim, najgori status je to da šumom niko ne gazduje i da se ne preduzimaju nikakvi koraci da se zaraza suzbije ili spreči.
Šalipur ističe da je do razrešenja sudskog spora, sav posao uzaludan, jer je šuma trenutno ničija ili u vlasništvu potkornjaka, ali je i dalje potencijalno opasna za borove, smrče, jele i drugo zimzeleni drveće u tom kraju ovom kraju.
Foto: PA Natural Heritage Program / Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
Uvođenje novih pravila za praćenje porekla drveta
Pokrenut nacionalni projekat očuvanja šuma vredan 85 miliona dolara
Prošle godine bespravno posečeno 37.010 kubnih metara drveća u državnim šumama
Zakon o krčenju šuma: Samo četiri zemlje pod strogim nadzorom EU
