Planinska sela na području juga Srbije bila su svojevremeno širom zemlje poznata po brojnim ćumuranama i još brojnim ćumurdžijama. Sada se i jedni i drugi mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Planinska sela na području opštine Gadžin Han bila su svojevremeno širom Srbije poznata po brojnim ćumuranama i još brojnim ćumurdžijama. Proizveden u kraju poznatijem kao Zaplanje koristile su za pripremu roštilja kafane i restorani širom Srbije, a sada se zaplanjski ćumur prodaje samo u Nišu, jer njihovi "rudnici" mogu da se izbroje na prste jedne ruke.
Među malobrojnim Zaplanjcima koji još bave tim poslom su stanovnici Donjeg Dušnika Dragan Krstić i otac i sin Zoran i Dragan Jovanović. Oni imaju dve ćumurane na obroncima Babičke gore i skoro 20 godina ga proizvode.
"Kupaca ima, zato što je naš proizvod veoma kvalitetan. Nema ko da radi, nema ljudi, sela su opustela. Zoran i ja radimo i dalje i dalje smo u šumi, iako smo penzioneri", rekao je Krstić za Agroklub.
Prema njegovim rečima i ono malo mladih ljudi koji još žive u selima na području opštine Gadžin Han ne žele da proizvode ćumur jer je posao težak i rizičan skoro kao rudarski.
"Potrebno je da najpre pripremimo 15 do 18 kubika drveta, a za to nam treba oko nedelju dana. Posle toga 'slažemo' ćumuru i to ne možemo da uradimo za manje od dva ili tri dana. Kada se vatra potpali sledi danonoćno dežurstvo sedam dana", objasnio je.
Naš sagovornik je istakao da nakon što se vatra potpali ćumurana mora da se proverava na svakih sat i po. Tada, tih nedelju dana, žive pored ćumurane, tu jedu i spavaju pošto je rizik veliki.
"U ćumurani mora da ima taman toliko vazduha da bi vatra tinjala, jer ukoliko se razbukti, nema pomoći, od ćumura ostane samo pepeo. Da se vatra ne bi razbuktala naslagano drvo se najpre pokrije slamom, pa najlonom i onda štupom. A, štup je krupan pepeo", istakao je naš sagovornik.
On je istakao da je priprema drveta najteži deo tog posla, a pakovanje najprljaviji deo.
"Vadi se malo po malo. Izvlači se sloj koji se potpuno ugasio, onaj koji još tinja se ne vadi. Kada se čitav posao završi i ćumur bude zapakovan u džakove, od čađi i prašine nam se samo oči vide."
Dragan Jovanović kazao je da se najkvalitetniji dobija od grabovog, bukovog i hrastovog drveta.
"Za ćumurane važi isto što i za šporete na drva. Ne valja da ih ložite sirovim drvetom, najbolje je da drvo bude prosušeno. Što ćumur na kraju bude krupniji, to je kvalitetniji", objašnjava Jovanović.
Prema njegovim rečima, izbegavaju da pale ćumurane tokom zime, ali i ostalih dana kada pada kiša i duva vetar jer se zbog hladnog vazduha od iste količine drveta dobije manje proizvoda i on bude lošijeg kvaliteta.
Ova zima, dodao je, išla im je "na ruku" jer je bila blaga, sa vrlo malo snežnih i kišovitih dana, a sezonu su otvorili još tokom februara što je ranije bilo nezamislivo jer su zime trajale do aprila.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
