Nelegalna seča šuma je krivično delo, koje osim materijalne štete za vlasnika, ima veoma negativan uticaj na životnu sredinu.
Nelegalna seča šuma postala je svakodnevna pojava u pirotskom okrugu, javlja RTS. Naime, na ovo se žali veliki broj građana. Sa druge strane, Policija i Javno preduzeće "Srbija šume" tvrde da je broj šumskih krađa manji nego prošle godine. Smatraju da je tome doprinela primena novog Zakona o šumama.
Stanovnici pirotskih sela objašnjavaju da šumokradice rade noću, u grupama, te da najčešće seku šumu na imanjima čiji vlasnici ne žive u Pirotu. Podjednako kradu i na državnoj i na crkvenoj zemlji. "Za jedno veče oko 10 kubika sigurno mogu da iseku, pošto su dobro organizovani, džipovima. Imaju dojavu i odavde iz sela da li ima policije i šumara", kaže otpredsednik MZ sela Izvor Miroljub Tošić.
Kako navode iz JP "Srbija šume" u Pirotu, ove godine su zabeležili oko 40 slučajeva bespravne seče i transporta drveta. Ono zaplenjeno, biće prodato na licitaciji. "Dosta su smanjeni i bespravna seča i bespravni transport, jednim delom stalnom intervencijom i pripadnika MUP-a i našom, a svakako je doprineo i Zakon o šumama, gde su čuvari šuma dobili status službenog lica", navodi Darko Đorđević, upravnik Parka prirode Stara planina.
Policijska uprava u Pirotu ima podatak da je ove godine prijavljeno 11 šumskih krađa - znatno manje nego prošle godine. "Treba napomenuti da sve krivične prijave, koje su u momentu prijavljivanja bile sa nepoznatim izvršiocem, a da je procenat rasvetljavanja preko 70 odsto, kako ove tako i prethodne godine", rekao je načelnik odeljenja Policije Dejan Tošić.
Jedini dokaz da su drva legalno posečena jeste žig Srbija šuma. On je jedinstven i mora ga imati 70 odsto stabala. Nelegalna seča šuma je krivično delo, koje osim materijalne štete za vlasnika, ima veoma negativan uticaj na životnu sredinu. Zbog toga ekolozi upozoravaju da se ovo mora suzbiti.
Izvori
Tagovi
Autorka
