Nedavno je lovočuvar NP "Tara" spasao mladog srndaća iz dubokog, starog bazena na obali Zaovinskog jezera. Dešava se da se najčešće srneća divljač uplete u bodljikavu žicu, pa opet lovočuvari intervenišu.
Lovočuvarska služba Nacionalnog parka "Tara" ima dosta poslova koje obavlja, a između ostalog, mada retko, i spašavanje divljači. Tako je nedavno lovočuvar Žarko Đurić spasao mladog srndaća iz jednog dubokog praznog bazena na obali Zaovinskog jezera.
Njega su pozvali turisti koji su šetali obalom jezera i videli nemoćnu životinju.
"Bila su to četiri mlada para iz Beograda i Novog Sada koji su odseli na Sakulićima na Tari. Dok su šetali naišli su na te stare prazne bazene, koje je nekada napravila hidroelektrana dok su pravili reverzibilno Zaovinsko jezero. U jednom su videli mladog srndaća. Odmah su pozvali lovočuvara i došli su do moje vikendice, i ispričali da su videli mladog srndaća u bazenu", kaže Dragan Lazić, čija je vikendica udaljena tridesetak metara iznad jezera i bazena.
Mladi parovi i Dragan su sačekali lovočuvara Žarka Đurića i odmah pristupili akciji spašavanja.
"Lovočuvar je došao veoma brzo, za oko 15 minuta. Odmah smo našli merdevine, konopac, ćebe… Sišao je niz merdevine u bazen dubine oko pet do šest metara. Na dnu je bilo ponajviše granja. Kada je rendžer sišao srndać se uplašio, pa je počeo da skače. Ipak ga je Žarko uhvatio, a onda su još dva mladića sišla niz merdevine i lančano dodavali srndaća. Srndać je smešten u obližnju štalu da se malo oporavi, a onda pušten. Vidi se da je mlad, tek počeli roščići da mu rastu."
Pored spašavanja životinja lovočuvarska služba NP "Tara" prvenstveno vodi računa o divljači što se tiče fizičke zaštite i svih bespravnih radnji nad divljačima, obavlja praćenja brojnog i zdravstvenog stanja, hrani u određenim vremenskim periodima prvenstveno za medvede, pa iznose so za srneću divljač i divokoze. Po planovima grazdovanja lovištima učestvuje u realizacija planiranog odstrela divljih svinja, srneće divljači i divokoza. Još rade na izradi i održavanju lovno-tehničkih objekata osmatračnica i čeka, objekata za ishranu.
Rukovodilac lovočuvarske službe u ovom nacionalnom parku je Milan Malinić, a pored njega zaposlena su pet lovočuvara i jedna osoba u stručnoj službi gazdovanja lovištem.
"Površina koju kontrolišemo je velika, oko 25.000 hektara. Dešava se da spašavamo životinje, ali ne tako često, možda par puta godišnje. Dogodi se da po prijavi nađemo srnadaće ili srne upletene u žicu ograde, naročito u bodljikavu žicu ili pletene ograde. Verovatno se upletu u pokušaju da preskoče", kaže Malinić.
Međutim, veći problem predstavljaju turisti, koji u šetnjama, naročito u proleće, pronađu samu malu lanad u livadama i šumi.
"Misleći da ih je majka napustila ponesu lane sa sobom i prijave nama da su ga pronašli. To ne treba da rade, jer je srna obično tu u blizini, a kada diraju lane samo naprave veću štetu. Najbolje je da nas samo obaveste o mestu gde je lane, ali da ga ne diraju. Kada donesu lane, mi moramo da ga vratimo, ali je pitanje da li ćemo naći srnu. Takođe, dešava se da neko uzme lane pa ga gaji dok ne odraste, pa ga puste. Ni to nije baš preporučljivo."
Na svu sreću i sa lovokradicama lovočuvari imaju manje posla. A kada ih ima, kaže Malinić, uglavnom love srneću divljač i to na rubnim delovima parka sa dugačkom granicom prostora kojim gazduje lovačko udruženje iz Užica.
Novina u NP "Tara" je i pojava jelena, koje je užičko udruženje lovaca pustilo prošle i ove godine.
"Ima ih u našem nacionalnom parku i patimo par grla. Čuvamo ih i evidentiramo gde god da se pojave. U toku zime su na jednom lokalitetu, a u toku leta se premeste na drugi prostor. To su jelen i tri košute. Ovog leta pojavilo se još par grla u tom graničnom delu, jer divljač ne poznaje granice. Iako ih pratimo, kratak je to period da donesemo neke zaključke da li će ovde ostati li tražiti neko novo stanište", kaže naš sagovornik i dodaje da košute kada se otele i dobiju telad, obično ostaju u tom staništu. Ovde su već godinu dana, pa veruju da neće menjati mesto.
Od divljači na Tari ima i oko 65 jedinki medveda, možda i više, s obzirom da se njihov prostor proširuje.
"Pojavili su se u okolnim selima gde su ranije retko viđeni. Pričinjavaju manje štete, koju nadoknađujemo u granicama podnošljivog. Mi iznosimo hranu za medvede tokom cele godine, tako da su oni bazirani na hranilišta, mada u nekim periodima, u vreme sazrevanja voća, pšenice, kukuruza, zobi, znaju da naprave malo štete", dodao je šef lovočuvarske službe i dodaje da je ove godine zbog epidemije virusa korona otkazano posmatranje medveda, koje se organizuje u poslednjih tri godine.
Naš sagovornik je najavio da uskoro kreće sezona lova na divokozu.
"Tu imamo ugovor sa agencijama i uglavnom dolaze inostrani lovci, ali opet zbog korone, ne možemo prognozirati kakva će sezona biti. U ovom lovu se odstreli oko oko 40 jedinki godišnje. Inače, brojnost divikoza je stabilna i uvećava se iz godine u godinu", rekao je Malinić.
Pored lovišta ova služba rukovodi i ribolovnim vodama, jer se u NP "Tara" nalaze i dva jezera Perućac i Zaovinsko jezero.
"Lovočuvari po potrebi obavljaju poslove ribočuvara, jer su stekli licence i za tu vrstu posla. Uglavnom se angažuju po potrebi kao ispomoć."
Foto prilog
Tagovi
Autorka
