Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je u biomasi.
Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je u biomasi čiji potencijal se procenjuje na 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte, rekao je direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap (Knapp).
"Biomasa sa procentom 64 odsto (u obnovljivim izvorima energije) najveći je deo tehničkog potencijala (obnovljivih izvora energije) Srbiji i procenjuje se na 3,4 miliona tone evkivalenta nafte", rekao je Knap na stručnoj konferenciji o biomasi i biogasu u Srbiji. Knap je na skupu koji je organizovan uz podršku nemačkog Ministarstva privrede i energetike rekao da se u Srbiji dosta koristi drvna biomasa, a manje poljoprivredna biomasa. Podsetio je i da Nemačka kroz DKTI program Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava razvoj tržišta biomase u Srbiji, a od 2014. kroz zajmove Nemačke razvojne banke, u vrednosti 102 miliona evra, podržava uvođenje biomase kao energenta u toplane.
"Na skupu su učestvovali stručnjaci iz Srbije i Nemačke, kao i predstavnici pet nemačkih preduzeća koji će u narednih par dana razgovarati sa predstavnicima srpskih kompanija i institucija", istakao je Danilo Šuput iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji i dodao: "potencijal za saradnju je izuzetno veliki. Nemačka je naš drugi najbitniji spoljnotrgovinski partner, a u ovoj oblasti je saradnja trenutno bitna u prenosu znanja i tehnologija s obzirom da je Nemačka lider u oblasti obnovljivih izvora energije."
Rukovodilac Grupe za održivo korišćenje prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Slobodan Cvetković istakao je na skupu da postoji značajan potencijal u poljoprivrednoj biomasi u Srbiji. U Srbiji nastane godišnje oko 12 miliona tona biljnih ostataka, ali samo trećina može da se koristi za proizvodnju energije zbog održavanja zemljišta, dok se stočni fond kao potencijalni izvor biogasa uglavnom smanjuje. Cvetković je rekao i da se mala količina zemljišta u Srbiji koristi u energetske svrhe i dodao da se u Nemačkoj u te svrhe koristi više od 20 odsto obradivih površina. Srbija je tek na početku razvoja potencijala za ovu vrstu energije.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić ovom je prilikom rekao da je udeo drvne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji u Srbiji u 2014. bio 15,1 odsto, odnosno da je taj energent bio treći po potrošnji, iza nafte i njenih derivata i električne energije. U Srbiji se godišnje potroši 7,8 miliona kubnih metara drveta u energetske i druge svrhe, od čega 81 odsto u domaćinstvima. "Poslednjih godina su potrošnja i proizvodnja peleta u porastu iako naša vlada za razliku od zemalja regiona još nije donela podsticajne mere za korisnike uređaja za pelet", istakao je Glavonjić.
Kao prepreku za veće korišćenje peleta Glavonjić je naveo visok porez na dodatu vrednost od 20 odsto, dok stopa za drvni ogrev i gas iznosi 10 odsto. Dodao je i da su ministarstva energetike i poljoprivrede i životne sredine saglasna da je potrebno smanjiti tu stopu, odnosno izjednačiti je za pelet i ogrevno drvo, ali da glavnu prepreku predstavlja Ministarstvo finansija.
Srbija kasni za regionom i u korišćenju biomase u toplanama, rekao je ovaj profesor Šumarskog fakulteta i izrazio nadu da će u naredne dve do tri godine i u Srbiji biti toplana koje će koristi taj energent. Prema njegovim rečima, pripremljena je nova uredba o fid in tarifama koja neće doneti promene kada je reč o biomasi. "S obzirom da je cilj Srbije da poveća udeo obnovljivih izvora energije sa 21 procenta u 2009. na 27 procenata u 2020, plan je da biomasa učestvuje u proizvodnji električne energije sa 100 megavata, a u toplotnoj sa 49 kilotona toplotne energije", zaključio je Glavonjić.
Foto:pixabay.com
Izvori
Tagovi
