Od istoka do zapada Afrike sadi se veliki zeleni zid, kojim se želi sprečiti širenje pustinje usled suvih, prašnjavih vetrova.
Veliki zeleni zid je projekt koji se sprovodi u Africi, a kojim se želi sprečiti dezertifikacija - pretvaranje zemljišta u pustinju. Pustinje na ovom kontinentu zauzimaju 40 odsto teritorije, a peti mu gubitak više od polovine obradivih površina u bliskoj budućnosti.
O velikom zelenom zidu prvi put se govorilo još davne 1952. godine, nakon jedne od ekspedicija u Africi, nakon toga u 80. godinama prošlog veka, a onda opet u novom milenijumu. Projekt je započeo 2007. godine, a u njega je uključeno 11 država - Džibuti, Etiopija, Eritreja, Sudan, Čad, Niger, Nigerija, Mali, Burkina Faso, Mauritanija i Senegal, uz, naravno, partnerske afričke zemlje.
Zeleni zid će činiti milioni stabala, biće širok 15 kilometara, a dug 8.000 kilometara. Ovo će biti najveća živa struktura na zemlji.
Dakle, veliki zeleni zid spojiće Indijski i Atlantski okean, od Somalije na istoku do Senegala na zapadu, a sadnjom stabala se želi sprečiti delovanje suvih i prašnjavih vetorva, a posledično tome, doprineće opstanku stotinama milionima ljudi u pojasu Sahel.
Proces sadnje je spor i skup, a do sada je Senegal najviše napredovao u realizaciji projekta. Tamo je zasađeno već 11 miliona stabala akacije, a godišnje posade čak dva miliona, što ih je koštalo dve milijarde dolara. Već se sada vide dobrobiti ovakve sadnje.
Najveći problem predstavlja činjenica što će se zid prostirati kroz nenaseljena područja, gde nema dovoljno ljudstva za održavanje drveća.
Foto: Great Green Wall / Facebook
Autorka
