Stranci su koristili blagodet što je u Srbiji dozvoljen lov malih poljskih koka tokom kog imaju dosta šansi za pucanje i lepu priliku za solidan ulov, te su dolazili u lov na prepelice i grlice. Međutim...
Turizam i ugostiteljstvo širom sveta su delatnosti koje najviše trpe zbog pandemije virusa korona, a na vrhu liste svakako je lovni turizam. Što se Srbije tiče, u ovoj godini, ova nekada profitabilna turistička grana jedva da je i postojala, tačnije ograničena je samo na domaće lovce.
Grube procene kažu da će srpsko lovstvo na taj način ostati bez najmanje milion evra, a i ugostitelji će ostati bez svog dela kolača, jer strani lovci - turisti u normalnim okolnostima tokom lovne sezone danima borave u hotelima, hostelima i(li) privatnom smeštaju, posećuju restorane i barove.
Trenutno je sezona lova na prepelice. U Srbiji je, za razliku od većeg dela Evrope, dozvoljen lov na ovu pernatu divljač. Do pre nekoliko sezona, dok pod pritiskom pojedinih društava za zaštitu ptica ova praksa nije drastično smanjena, prepelice su često lovljene uz pomoć vabilica, elektronskih uređaja koji oponašaju zvuk ovih ptica (karakteristično 'pućpuruć'). I stranci su koristili blagodet da je u Srbiji dozvoljen lov malih poljskih koka tokom kog imaju dosta šansi za pucanje i lepu priliku za solidan ulov, te su dolazili u lov na prepelice i grlice. Međutim, do ove godine...
"Bilo je najava da će pojedini lovci iz inostranstva doći da love srndaće tokom sezone parenja, ali su bili prinuđeni da otkažu dolaske. Ista je situacija i sa lovom na prepelice i grlice, a prema poslednjim informacijama kojima raspolažem, počelo je otkazivanje ranije najavljenog dolaska u lov na jelene. Naprosto, sve je stalo. Sada su u problemu ona lovačka udruženja koja su ranijih godina imala značajniji prihod od turizma", rekao je Milenko Zeremski iz Lovačkog saveza Vojvodine.
Manjak lovnog turizma odraziće se na džepove običnih lovaca, koji će, za razliku od prethodnih godina, morati da plaćaju veću članarinu ako žele da zadrže članstvo u lovačkom udruženju. Ona udruženja koja ni pre nisu imala prihode od lovnog turizma, uvek su imala veći članski doprinos od onih koji su ugošćavali strane lovce.
Srbija je, do ove sezone i pandemije svetskih razmera, koristila blagodeti lova na prepelice i grlice. To je za većinu lovaca omiljeni, takozvani 'letnji lov', koji počinje u mlaku letnju zoru i često se završava pre velikih vrućina, jer je prepelica bilo u velikom broju. Zbog manjka ove divljači u nekim delovima Evrope, lov na prepelice je godinama zabranjen u većini država Evropske unije, izuzev mediteranskih zemalja poput Malte, Grčke, Kipra. Zato su mnogi ljubitelji letnjeg lova tokom avgusta dolazili u Srbiju.
Intenzivna poljoprivreda, brzo razoravanje strnjišta nakon žetve, što je omiljeno svratište prepelica, upotreba hemijskih preparata, kao i sam lov, smanjili su brojnost ovih životinja. Kao migratorna vrsta, već tokom leta kreću ka Africi, gde provode zimu. Upravo je sever crnog kontinenta, prema nekim tvrdnjama 'zona sumraka' za prepelice, jer ih tamo, iscrpljene nakon preleta Sredozemnog mora, hvataju mrežama, lepljivim trakama.
Sve je ovo rezlultiralo zabranom lova, ali su svi uzroci manjka prepelica, sem samog lova, ostali nepromenjeni.
Zabrana lova važi i u susednoj Mađarskoj. U toj zemlji, članici EU, lovstvo je na zavidnom nivou. Manjak lovaca - turista u Srbiji poslednjih godina često se povezuje sa dobrim radom Mađara, koji turistima mogu da ponude veći izbor kvalitetnih primeraka visoke divljači po povoljnijim cenama u odnosu na Srbiju. Jedina prednost u odnosu na Mađarsku, a to je dozvoljen lov na prepelice i grlice, ove godine Srbija nije bila u mogućnosti da iskoristi.
Ipak, pojedini lovni radnici smatraju da će slabiji lov ove godine omogućiti više jedinki na raspolaganju u sledećoj sezoni, kako pernate tako i visoke divljači.
Tagovi
Autor
