• Zabrinjavajuće stanje šuma u Srbiji
  • 04.07.2016. 10:00

Šuma se setimo samo u vreme letnjih vrućina!

Stanje u nekim krajevima Vojvodine je kritično. Slika zelenih pojaseva zelenila i šuma oko većih gradova Srbije šarolika. Probleme zadaju šumski požari, ali i ljudski nemar, jer se mnogi šuma sete samo tokom letnjih vrućina.

Foto: Milosz_G/bigstockphoto.com
  • 706
  • 25
  • 0

Pojačano sušenje stabala dovelo je šume u Srbiji u katastrofalno stanje. Gotovo da nema vrste drveća koju nije zadesio ovaj problem, niti mesta u našoj zemlji gde nije zabeleženo sušenje šuma. Primeri za to su mnogi: od hrasta lužnjaka u Sremu, do smrče na Kopaoniku. Osim toga, naše šume desetkovali su i letnji požari, ali i zimske ledene kiše. Zato nam je svako zdravo stablo dragoceno, a pošumljavanje neophodno, naročito u gradskim i prigradskim sredinama.

Pošumljenost u Vojvodini samo 7 %

Profesor Katedre planiranja i gazdovanja šumama Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Milan Medarević, je za list „Novosti“ rekao da je pošumljenost Srbije oko 29 %, što nije ni trećina teritorije. Osim toga, kako je naglasio, stanje u nekim krajevima Vojvodine je kritično! „Pod šumama je samo oko 7 % Vojvodine. Naročito je zabrinjavajuće stanje u nekim krajevima Severnobačkog, Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga u kojima su prave šume nestale“, objašnjava Medarević.

Gradovima treba više zelenila

I "slika" pojaseva zelenila i šuma oko većih gradova Srbije, po Medarevićevim rečima, vrlo je šarenolika. „Na teritoriji Beograda ima oko 50.800 ha šuma, ali je neophodno da se ta površina poveća. Važećim Prostornim planom Srbije predviđeno je da se, do 2020. godine, pošumljenost prestonice poveća za 5.600 ha. Taj plan je, međutim, zbog mnogih okolnosti - nedostižan“, tvrdi profesor Medarević.

Pošumljenost Srbije oko 29 %, što nije ni trećina teritorije. Stanje u nekim krajevima Vojvodine je kritično. Pod šumama je samo oko 7 % Pokrajine.

Ima i svetlih primera

Na istoku, jugu i jugozapadu Srbije, kako kaže Medarević, ima "svetlih primera" gde je pošumljenost i dvostruko veća od srpskog proseka. Ipak, i za te sredine ona nije optimalna. Slično je i u Zlatiborskom okrugu. U tom regionu šumske površine trebalo bi da se podignu na 70 sa sadašnjih oko 43 %. Razlog za to su velika potencijalna izvorišta pijaće vode u ovoj regiji, koja bi šume najbolje zaštitile od zagađenja.

Velike probleme zadaju šumski požari, led i mraz

I u Pčinjskom okrugu, kako tvrdi dr Milan Medarević, šume već "zauzimaju" četrdesetak odsto teritorije, ali bi trebalo da se prošire barem za polovinu kako bi štitile i oplemenile skroman sastav zemljišta. Ali sa sadašnjom dinamikom pošumljavanja 2.000-3.000 ha godišnje, taj plan je teško dostižan. Osujetili su ga pre svega šumski požari tokom 2012. godine, kada je izgorelo oko 12.000 ha šuma, kao i neprekidno sušenje stabala. Samo na Tari je, godinu kasnije, posečeno više od 27.500 metara kubnih jele i smrče, dok su, u zimu, 2014. godine, u istočnoj Srbiji, led i mraz desetkovali 56.000 ha šuma.

Loš odnos ljudi prema drveću

Problem je, kako kaže profesor, i u našem odnosu prema drveću i tome što smo zaboravili koliko je svako drvo blagorodno. "Šuma se rado setimo i o njima razmišljamo samo u vreme letnjih vrućina. Čim prođe leto zaboravi se i na drveće i na životnu sredinu. A šuma je, ne zaboravimo, najbolji i najjeftiniji filter za dobijanje pijaće vode, sprečava klizišta i erozije, smanjuje buku, ublažava klimatske promene, tišinom i odvojenošću ambijenta umiruje i opušta", objašnjava Medarević.

Bukva uliva nadu

Ove godine, posle pola decenije loših pojava u šumama Srbije, bukva nas je ohrabrila. Kako on kaže, ovog leta, zabeležen je enorman rod semena bukve. I to moramo da iskoristimo. Deo posla svakako će odraditi priroda, naravno i naša struka, ali posebno sugerišemo vlasnicima privatnih bukovih šuma da ovu priliku ne propuste za plansko podmlađivanje stabala.

Foto: Milosz_G/bigstockphoto.com


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Šumarstvo Šume Srbija Vojvodina Stanje Zeleni pojasevi Dr Milan Medarević