Vreme je vrganja - evo kako ih prepoznati i gde brati

Jedna od najpopularnijih a ujedno i jedna od vrsta gljiva koja se najčešće može naći na našoj trpezi je svakako vrganj. Relativno zastupljena pečuraka u našim šumama, pre svega hrastovim ali se može naći i u ostalim zajednicama šuma listopadnog drveća širom Evrope. Može se naći i u mešovitim i četinarskim šumama takođe.

Više o njima nam otkriva Momčilo Daljev iz Gljivarskog društva Novi Sad.

"Jako je važno napomenuti da su gljive kao organizmi izuzetno važne za naše šume, livade i celokupan ekosistem. Takođe moramo razumeti šta uzimamo iz prirode kada ih beremo", ističe Daljev dodajući da je ono što mi zapravo beremo kada vidimo neku pečurku je samo plodonosno telo.

Pečurka je deo gljive

Drugim rečima, "pečurka" je samo deo gljive. Ono što gljive kao organizmi zapravo jesu se nalazi ispod zemlje, u vidu beskonačnog niza tankih beličastih, našem oku, skoro nevidljivih niti koje se zovu hife. Znači, hife u nekom momentu kada su vremenski uslovi povoljni proizvode plodonosno telo, tj. pečurku koja "izroni" na površinu. Iz spora koje će se osloboditi sa njenog "šešira" će onda nastati nove jedinke.

"Porodica kojima pripadaju vrganji se na latinskom zove Boletaceae. Ono što je za nju karakteristično kao i za sam rod Boletus.sp kojima vrganji i pripadaju je rupičasti himenofor - što je ono što vidite kada izvrnete šešir naopačke", objašnjava čitaocima naš sagovornik dodajući da je to jako važan karakter za raspoznavanje vrganja kao i karakteristično "sunđerasto" telo pečurke.

Pod imenom vrganj ne mislimo zapravo na jednu vrstu gljive nego na četiri različite (koje se beru u Srbiji) a to su: Boletus edulis, Boletus reticulatus, Boletus aereus i Boletus pinophilus. Sa tačke gledišta sakupljača, razlike između te četiri vrste su nebitne zbog toga što se sve one eksploatišu pod jednim imenom, vrganj.

Gljivarski kalendar: Kada se javljaju najpoznatije vrste gljiva u Srbiji?

"To su mikorizne gljive, što znači da se mogu pronaći isključivo u asocijacijama sa određenom vrstom drveća i sakupljaju se po planinskim i nizijskim šumama. Ta njihova osobina ih zapravo i čini nemogućim za kultivizaciju", napominje našim čitaocima novosadski stručnjak ističući da su ove gljive simbionti najčešće sa hrastom, bukvom ili borom.

Bere se jedna trećina, dve trećine se ostave

To ipak nije isključiva karakteristika zato što se oni mogu pronaći i u zajednicama sa drugim drvećem ali je to više izuzetak nego pravilo. Uglavnom su u pitanju mlade šume sa kojima gljive tvore simbiotsku zajednicu. Vrganji plodonose uglavnom od juna pa sve do novembra. Uvek se držite pravila da od nađene količine na jednom mestu trećinu gljiva uberete, a dve trećine ostavite.

"Tereni za sakupljanje gljiva na teritoriji Vojvodine se uglavnom nalaze u Morovićkim šumama na tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske", kaže ovaj gljivar dodajući da što se tiče bogatstva i raznolikosti terena za sakupljanje ovih plodova tu ipak prednjače planinski krajevi Zapadne Srbije, okolina Vlasine, Jastrebac, Goč, Kopaonik, i druge planine uže Srbije.

Obavezna oprema

Gljivu treba pogledati sa svih strana, preseći na pola i posmatrati eventualne promene boje mesa. Ukoliko se kod posmatrane gljive bilo koja morfološka ili druga osobina ne podudara sa opisom gljive u dostupnoj literaturi, takvu gljivu nikako ne smatramo jestivom i stoga je odbacujemo. Takođe, gljive koje su otrovne ili za čoveka nejestive imaju svoju ulogu u prirodi i ne treba ih se plašiti niti ih treba uništavati.

"Osnovna oprema gljivara je pletena korpa ili platneni ceger. Gljive se ni u kom slučaju ne smeju brati u najlonske kese zbog toga što se u njima gljiva jako brzo pokvari tako što se potpari i brzo postane neupotrebljiva", upozorava naše čitaoce naš sagovornik dodajući da je na teren obavezno poneti odgovarajuću literaturu zarad identifikacije vrsta kako biste bili sigurni da ste ubrali pravu stvar. Takođe je potrebno poneti i gljivarski nož, lupu i telefon ili fotoaparat.

Naravno, ukoliko niste sigurni u svoje znanje, na teren krenite sa nekim ko se razume u gljive i prvo i osnovno pravilo prilikom prikupljanja gljiva je da naučite 10 najsmrtonosnijih da znate da ih instantno prepoznate. Sledeće pravilo, ako niste sigurni koja je vrsta u pitanju, nemojte je brati. Sigurno ste čuli frazu "da su sve gljive jestive ali neke samo jednom", neka vam to ostane kao podsetnik.

"Vrganji su zakonom zaštićeni i njihova eksploatacija je kontrolisana uredbama Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na teritoriji nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja je zabranjeno bilo kakvo branje gljiva (kao i drugih organizama)", za kraj ističe Momčilo Daljev, član Gljivarskog društva Novi Sad.

_{*Naslovna fotografija: Stevan Baluban/Momčilo Daljev}