Radosav Dide Sekulić posle svog radnog veka provedenog u Austriji vratio se u svoje rodne selo Rogačica kod Bajine Bašte i posvetio se uzgajanju drveća. Trenutno ima 60 hektara u zaseoku Ćeranići.
U nepreglednom zelenilu drveća u Rogačici kod Bajine Bašte ponosno šeta Dide Sekulić, koje je sve to sam zasadio. Vratio se pre desetak godina iz Austrije i sve to vreme provodi u šumi.
"Svaki odmor sam koristio ovde na imanju. Nisam ni od koga ništa nasledio, pa sam počeo kupovati zemlju u vreme one velike inflacije devedesetih godina prošlog veka. Kupovao sam parče po parče, a u isto vreme sam gradio kuću u Užicu. Video sam da od kuće nema neke vajde, posebno u vreme onog obezvređivanja dinara, pa sam na kupljenom imanju počeo da sadim drveće. Sadio sam na hiljade stabala mečje leske, oraha, crnog oraha, divlje trešnje, smrče, jele, bukve, hrasta, kestena... Imam i svoj rasadnik i proizvodim sadnice", kaže Sekulić.
Za Austriju je otišao 1973. godine i uvek ga je vukla nostalgija za svojom zemljom, svojim zavičajem.
"Uvek mi je mirisala naša zemlja u proleće. Dok su naši ljudi u Austriji pričali šta će uraditi sa zarađenim novcem, kako će kupiti kuće na moru, ja sam im uvek govorio - odoh ja na selo. I eto me na selu. Gajim šumu, gajim svinje i hranim ih bundevom i hranom koju proizvedem na svom imanju. Imam sada sedamdeset godina, a da sam mladić gajio bih bikove, ovce."
Sve parcele koje ima naš sagovornik je sam, povremeno uz pomoć komšija, raskrčio, obradio i zasadio.
"Najveća parcela ima oko 24 hektara, a ostale manje parcele sam spajao. Veliki novac sam uložio u sve to. Od države ništa ne uzimam, čak nisam ni registrovao poljoprivredno domaćinstvo, sve finansiram iz svog džepa. Čak sam napravio put za svaku svoju parcelu da može ući kamion", dodao je Sekulić.
U selu kod Čačka posadio šumu da proizvodi kiseonik za sadašnje i buduće generacije
Sa ove pozicije starog i iskusnog čoveka, savetuje svakom da se okrene prirodi i poslovima u prirodi. Nije mu teško da obiđe sve parcele, da pogleda kako rastu stabla oraha, stabla hrasta.
"Imam oko 15.000 stabala rodnih oraha, na hektaru oko hiljadu. Svako stablo sam sadio na razmaku od tri metra. Hiljadu kolograma oraha u ljusci je 500 kilogarma očišćenih oraha. Imam i takozvane crne orahe, koji se koriste u medicini i u ishrani, kao i za farbe i biološko prskanje bašta. Ovog oraha imam oko 3.000 stabala. Mečje leske imam hiljadu stabala. Njeno drvo je veoma cenjeno. Ako je stablo zdravo i ima određenu debljinu, a može dostiću debljinu bukve, ide na licitaciju i cena može biti i od 15.000 evra po kubiku."
Kaže da tu ima dosta posla, ali da treba i dosta znati. Veliki problem mu predstavljaju divlje životinje, ponajviše srndaći i zečevi.
Zaštita voćaka od divljači i glodara - ribljim uljem, svinjskom masti i ljudskom kosom?
"Stabla mažem kozjim lojem da odbijem srndaće, a zečeve odbijam biološkim đubrivima. Pored toga uvek sređujem svako stablo, donje i suve grane moraju pažljivo da se ručnim testericama odstrane. Gledao sam kako to rade u Austriji i Švajcarskoj i to mora uvek da se radi. Tako u mojoj šumi ne može nikada doći ni do požara, jer su grane visioko od zemlje".
Na oko četiri hektara gaji smrče i jele. Čim neko stablo slabije raste ili se osuši, on ga odstranjuje, jer voli da mu šuma bude čista.
"Sve ukupno gledano, ja sam na mojim površinama više pošumio nego što je to uradio Grad Užice. Najveći broj sadnica sam ja proizveo u mom rasadniku, osim jele i smrče koje sam kupio u rasadniku u Bajinoj Bašti. Znate, ljudi misle, samo posadi i samo će rasti. E, pa ne može. U šumi mora uvek da se radi", dodao je naš sagovornik.
Sve što radi uglavnom radi sam. Pomaže mu jedna žena iz Bajine Bašte i nekoliko mladića po potrebi.
"Račune nikom ne polažem, malo žena i deca, koji žive u Austriji, kukaju na mene što ja to radim, ali jednog dana videće da je ovo sve unosno. Svakom savetujem da ostavi nešto iza sebe."
Tagovi
Autorka
