Bolesti kale u intenzivnoj proizvodnji

Uzgoj kale na većim površinama u toku dužeg niza godina predstavlja intenzivno gajenje. Ono je najčešće praćeno bolestima u manjem ili većem inrtenzitetu. Prouzrokovači mogu biti virusi, fitopatogene gljive i bakterije.

Viroze i patogene gljive

Viroze kale prouzrokuju virus crtičastog mozaika i virus bronzavosti paradajza. Patogene gljive koje napadaju kale mogu biti: Pythium ultimum (polegnje mladih biljaka), Rhizoctonia solani ili Fusarium spp.

"Prvi simptomi se mogu uočiti na nadzemnim delovima biljaka u vidu uzdužnih pega vlažnog izgleda, zeleno-smeđe boje. Zahvaćeno tkivo vremenom gubi čvrstoću, razmekšava se i biljka poleže. Kasnije, promene zahvataju korenov vrat i koren", objašnjava mr Eleonora Onć Jovanović iz PSS Padinska Skela.

Ove bolesti često nastaju kao sekundarne infekcije, koje su izazvane nematodama ili nekim drugim faktorom koji oslabljuje otpornost ili čini fizička oštećenja na korenu ili nadzemnim delovima biljke.

Bakterioze

Bakterioze predstavljaju jedan od najvećih problema u proizvodnji kale. Mogu da izazovu značajnu materijalnu štetu ili da čak u potpunosti ugroze proizvodnju.

"U proizvodnji kale, naročito ako se više od četiri godine ne menja mesto, ekonomski su veoma značajni prouzrokovač bakteriozne vlažne truleži biljaka Pectobacterium carotovorum, (crna trulež) i Pectobacterium chrysanthemi (kržljavost, vlažna trulež i uvelost biljaka). Pored bakterija iz roda Pectobacterium, možu se naći i vrsta Pseudomonas marginalis", kaže Onć Jovanović.

Zašto se javlja bakterioza?

Pogodna sredina za razvoj i širenje ovih bakterija su mesnati i sočni organi biljaka kale. Patogen može da bude i od ranije prisutan u zemljištu ili donet sadnim materijalom.

"Masovnoj pojavi vlažne truleži korena i prizemnog dela ovih biljaka doprinose zalivanje zasada natapanjem i plavljenjem, a branje cvetova i uklanjanje najstarijih listova rezanjem stvara dodatne mogućnosti za prodor patogena", napominje mr Eleonora Onć Jovanović.

Dodaje da su problem i visoke temperature ivlaga u objektu, kao i fiziološka oslabljenost biljaka u završnoj fazi vegetacije. Tada dolazi do brzog širenja simptoma.

Suzbijanje bolesti kale

Mere zaštite prvenstveno bi trebalo da budu preventivne. Kada je reč o bakteriozama i virozama, primenjuju se agrotehničke mera dobre poljoprivredne prakse. Kod mikoza (gljivičnih oboljenja) mogu se primeniti fungicidi, ali nakon što se ukloni primarni uzročnici mehaničkih oštećenja ili fizioloških poremećaja.

Foto: James Emery / Flickr