Četiri hektara pod staklom i dva miliona orhideja: "Kod nas biljka provede celu godinu"

Na krovu staklenika je beli premaz koji odbija sunčevu svetlost. Ispod njega zasene, cevi za grejanje i nepregledni redovi orhideja. Napolju prekmurska ravnica, a unutra klima tropske šume: toplota, vlaga između 70 i 75 odsto i svetlost koja se neprestano prilagođava biljkama.

Orhideje ne vole direktno sunce, ni previše vode i đubriva, ni nagle promene temperature. Ali zato vole strpljenje. A njega ovde treba mnogo. Od trenutka kada mlada biljka stigne u Dobrovnik do njenog odlaska u prodavnicu prođe približno godinu dana.

"To je spora biljka. Kada kupimo sadnicu, treba nam oko 12 meseci da je uzgojimo i dovedemo do cvetanja“, govori nam Roman Ferenčak dok iza staklenog zida radnici pripremaju biljke za sledeću fazu proizvodnje.

Od Ljubljane preko Holandije do Dobrovnika

Priča o Ocean Orchidsu počela je na studijama agronomije u Ljubljani, gde su se upoznali Roman Ferenčak i njegov poslovni partner Tomaž Jevšnik. Nakon fakulteta otišli su u Holandiju, zemlju koja decenijama određuje smer evropske proizvodnje i trgovine cvećem.

Tamo su radili godinu do godinu i po, učili i posmatrali kako funkcioniše savremena proizvodnja u staklenicima. Po povratku su 2003. godine osnovali fabriku. Ipak, pre nego što su posadili prvu orhideju, morali su da reše ono bez čega tropska biljka u kontinentalnoj Evropi ne može – toplotu.

Godine 2004. izbušili su geotermalnu bušotinu, a godinu posle završili projekat koji je postao temelj njihove proizvodnje. "Naša je vizija bila da toplotnu energiju potrebnu za uzgoj tropskog bilja dobijamo iz zemlje. Tek kada smo završili geotermalni projekat, mogli smo da izgradimo prvi staklenik“, priseća se Ferenčak.

Prvi staklenik je imao 1,4 hektara, a kapacitet mu je bio oko pola miliona biljaka godišnje. Proizvodnju su proširivali 2010. i 2012. godine. Danas imaju ukupno četiri hektara pod staklom, godišnje proizvedu nešto više od dva miliona orhideja. Oko 400 hiljada prodaju u Sloveniji, ostatak izvoze.

Prednost je što su daleko od Holandije

Više od 90 odsto evropske proizvodnje orhideja, kaže Roman, povezano je sa Holandijom. Upravo je udaljenost od najvećeg evropskog proizvođačkog i trgovačkog centra postala jedna od prednosti Ocean Orchidsa. "Mi smo geografski dobro smešteni za tržišta prema jugu i istoku Evrope. Što je tržište dalje od Holandije, to je holandskim proizvođačima skuplje i teže da dopremaju robu“, objašnjava.

Njihova glavna izvozna tržišta su Hrvatska i Mađarska, a posluju i sa Srbijom, Rumunijom, Bugarskom, Austrijom, Slovačkom i Italijom. Povremeno izvoze i u Severnu Makedoniju, Grčku i Tursku.

Hrvatsku Ferenčak često navodi kao primer kako se tržište može izgraditi dugoročnom saradnjom sa trgovačkim lancima. "Dogovorili smo isporuku jednog kamiona nedeljno. Nismo samo doveli robu na police nego smo putem medija kupcima davali savete o održavanju orhideja. Tako je raslo i tržište“, kaže.

Danas sarađuju sa velikim trgovačkim lancima i baštovanskim centrima, a proizvode prodaju pod sopstvenim imenom ili robnom markom trgovca.

Problem takvog modela jeste što proizvođač retko dolazi u direktan kontakt sa čovekom koji će biljku odneti kući. Upravo zato važnu ulogu ima njihova prodavnica u Dobrovniku.

Tu prate koje se boje najviše prodaju, šta kupci traže i kako se mijenjaju trendovi. Ti podaci nisu jedini kriterijum za planiranje proizvodnje, ali pokazuju koje sorte treba naručivati. "Uvek je dobro imati neki odnos sa krajnjim potrošačem. Kada prodajete preko velikih lanaca, tog kontakta nema“, napominje.

Staklenik prilagođen Prekomurju

Staklenik je standardnog holandskog, takozvanog Venlo tipa, sa visokim bočnim zidovima i relativno niskim krovom. Međutim, njegova konstrukcija je prilagođena lokalnoj klimi.

Kada su ga projektovali u Prekmurju je još bilo znatno više snega nego danas, pa je trebalo voditi računa o snežnom opterećenju. Još je važnije bilo prilagoditi sistem grejanja geotermalnom izvoru i povezati ga sa upravljanjem mikroklimom.

Phalaenopsis je tropska biljka. Za pravilan rast potrebni su joj stabilna temperatura, visoka vlažnost i precizno regulisana količina svetlosti.

Kako uspešno uzgajati orhideje?

Leti je svetlosti previše. Zbog toga se krov premazuje belom bojom koja odbija deo Sunčevog zračenja, a dodatnu zaštitu daju zasene postavljenu unutar staklenika. Kada dani postanu kraći i intenzitet svetlosti oslabi, beli premaz se uklanja, dok uslovi nastavljaju da se regulišu zavesama.

"Pokušavamo da napravimo malu kopiju uslova koje orhideja ima u prirodi“, sažima Roman.

Kiša sa krova vraća se biljkama

Za navodnjavanje se upotrebljava kišnica. Stakleničke površine su projektovane tako da se voda sa krovova prikuplja i odvodi u velike lagune. Kada je biljkama potrebna voda, kišnica se pumpama vraća u proizvodnju.

U Prekmurju godišnje prosečno padne između 760 i 800 milimetara padavina, dok je za potrebe proizvodnje dovoljno oko 600 milimetara. Lagune omogućavaju da se voda sačuva iz kišnih razdoblja i upotrebi onda kada je potrebna. Razlog za korišćenje kišnice ponovo se nalazi u prirodnom staništu biljke.

Phalaenopsis potiče iz tropskih šuma jugoistočne Azije. Raste kao epifit, pričvršćen za drveće, ali se njime ne hrani. Vodu i hranljive materije prima iz kiše, vazduha i organske materije koja se zadržava oko korenja. Zato se ovde ne sadi u klasičnu zemlju, nego u supstrat od kore drveta.

"U prirodi raste na drvetu i dobija uglavnom kišnicu. Mi je zato sadimo u koru i zalivamo kišnicom. Radimo neku minijaturu onoga što biljka ima u tropskoj šumi“, govori naš sagovornik.

Svake nedelje 30 do 40 hiljada biljaka

Proizvodnja je kontinuirana, nema završetka sezone nakon kojeg se staklenik prazni i čeka novi proizvodni ciklus. Svake nedelje između 30 i 40 hiljada gotovih biljaka napusti Dobrovnik. Istovremeno stiže približno jednak broj mladih sadnica. Roman taj sistem upoređuje sa farmom pilića.

"Ono što ide napolje odmah nadomestimo mladom populacijom. I tako svake nedelje“, slikovito opisuje.

Sadnice nabavljaju u Holandiji. Sledećih 12 meseci prolaze kroz različite temperaturne i proizvodne zone. U završnom delu, koji nazivaju "finishing", cilj je usporiti rast cvetne drške. Što ona sporije raste, biljka ima više vremena da razvije veći broj pupoljaka. Više pupoljaka znači više cvetova, a više cvetova povećava tržišnu vrednost orhideje.

Naizgled jednostavna ukrasna saksijska biljka tako je rezultat godine dana kontrolisanog uzgoja, precizne ishrane, navodnjavanja, grejanja, hlađenja i upravljanja svetlošću.

Bela i ružičasta i dalje vode

U proizvodnji imaju šest osnovnih kategorija boja. Svaka je povezana sa određenom sortom, odnosno genetskim osobinama dobijenim ukrštanjem, hibridizacijom i kloniranjem. Proizvođač zato unapred zna koje sorte treba naručiti kako bi dobio željeni udeo pojedine boje.

Oko 35 odsto prodatih orhideja čine bele. Slede ružičaste i ružičasto - ljubičaste, koje zajedno čine dodatnih 30 do 35 odsto prodaje. Nakon njih dolaze žute, posebno tražene u vreme Uskrsa, kao i narandžaste i posebne sorte sa prugama, tačkicama i pegama. Bele i ružičaste sorte Roman izdvaja kao najotpornije.

Posebna priča su plave. Plava orhideja nije prirodno plava. Boja se unosi u cvetnu dršku, a biljka je sprovodi do cvetova. Za približno 24 sata beli cvetovi poprime plavu nijansu. Kada ti cvetovi otpadnu, sledeći će biti beli.

"To je veštačko bojenje. Biljka kroz dršku povuče boju, ali njena osnovna boja ostaje bela“, objašnjava.

Orhideja nema unapred određen životni vek

Na pitanje koliko orhideja može živeti, Roman odgovara gotovo bez razmišljanja: "Milion godina.“

Naravno, reč je o slikovitom odgovoru, ali poruka je jasna. Phalaenopsis nema unapred određen period nakon kojega mora propasti. Ako ima dobre uslove, neprestano stvara nove listove i korenje. Staro i osušeno korenje može se ukloniti, a biljka nastavlja da raste.

Kod kuće je najvažnije ne preterivati sa negom. Najbolje joj odgovara istočni ili zapadni prozor, bez direktnog podnevnog sunca. Između dva zalivanja supstrat se treba osušiti, nakon čega se posuda može kratko uroniti u vodu, ocediti i vratiti na mesto. Temperatura se ne bi trebala spuštati ispod 14 ili 15 stepeni.

Poseban problem je prekomerno đubrenje. U supstratu se tada nakupljaju soli koje mogu oštetiti koren. "Ako našu potrošnju đubriva uporedimo sa proizvodnjom paradajza, orhidejama je potrebno samo oko deset odsto te količine. Ni kod kuće ne treba preterivati“, savetuje.

Ako nema kišnice, voda iz slavine može se ostaviti da odstoji pre zalivanja. Destilovana voda potpuno je čista, ali ne sadrži minerale, pa biljci ipak treba vrlo mala količina hraniva.

Pedesetak ljudi zaposleno

U kompaniji radi pedesetak ljudi, od kojih je oko 80 odsto stalno zaposleno. U periodima povećanog opsega posla angažuju studente i privremene radnike, posebno tokom godišnjih odmora. Među zaposlenima su i radnici iz Hrvatske, Mađarske, Filipina i Tajlanda.

Ipak, i ovde se sve više razmišlja o automatizaciji. U sledećem investicionom ciklusu planiraju ulaganja u robotizaciju i primenu veštačke inteligencije. Ferenčak procenjuje da bi nove tehnologije mogle smanjiti potrebu za fizičkim radom za 15 do 25 odsto, a možda i više.

Ne govori o stakleniku bez ljudi, nego o poslovima koji će se obavljati brže, preciznije i sa manje fizičkog opterećenja. "Isto se dogodilo u ratarstvu. Nekada se zemlja obrađivala starim IMT-ovima, a danas imate John Deere s klimatizovanom kabinom koji isti posao obavi mnogo brže", upoređuje.

Tropski vrt kao prozor u proizvodnju

Uz proizvodni deo nastao je Tropski vrt, zamišljen kao komadić prašume u kojem posetioci mogu videti prirodno okruženje orhideja i drugih tropskih biljaka. Ideja je od početka imala obrazovnu i turističku dimenziju. Posetioci kroz stakleni zid mogu posmatrati i samu proizvodnju.

S vremenom je vrt prerastao u ozbiljan turistički proizvod koji godišnje poseti između 60 i 70 hiljada ljudi. Dolaze iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Austrije, Italije, Češke i Slovačke. Uz to, Dobrovnik i njegova okolina u turističkom smislu nude kombinaciju prirode, jezera, šetališta, lokalne gastronomije i vinograda, a u blizini su i Moravske toplice, pa ne čudi tako veliki broj gostiju.

Među bananama, mangom, papajom, kafom, biberom i ananasom raste i jedna posebna orhideja – vanila.

Pre nekoliko godina počeli su ozbiljnije da razvijaju njen uzgoj. Proizvode male količine vanile, od koje prave sladoled i prodaju ga na lokaciji.

Za razliku od Phalaenopsisa, kojem je do prodaje potrebna godina dana, vanili treba tri do tri i po godine do prvog roda. Cvetovi se moraju ručno oprašivati, a nakon berbe sledi dug proces fermentacije i sušenja mahuna.

Zato uzgoj vanile u evropskom stakleniku teško može konkurisati proizvodnji na Madagaskaru. "Ekonomski je to teško isplativo. Tamo vanila raste po drveću i uslovi su mnogo povoljniji. Ali nama je zanimljiva kao proizvod, kao edukacija i kao deo turističke priče“, govori Roman.

Od hiljada vrsta orhideja, upravo je vanila ona koju čovek najčešće susreće kao hranu, često ne znajući da je reč o orhideji.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor