Cigansko perje je nekada krasilo svako dvorište - zašto ga ne treba saditi?

Cigansko perje, svilenica ili papagaj biljka (Asclepias syriaca lat.) stigla nam je iz severne Amerike. U Evropu je doneta kao ukrasna. Pčele posećuju njene privlačne cvetove, a semenke se nalaze u tobolcu koji svojim izgledom podseća na papagaja.

Kod nas se pojavila krajem 19. veka, a pravu ekspanziju kao ukrasna biljka je doživela krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Krasila je skoro svako dvorište.

Problem je što se radi o veoma invazivnoj biljnoj vrsti koja se lako širi i zauzima nove površine, a teško se iskorenjuje. Svi delovi sadrže mlečni sok koji se oslobađa kada se biljka ošteti i može vrlo štetno i ozbiljno delovati na kožu.

Lepa i invazivna

Višegodišnja je biljka čije šuplje stabljike mogu narasti do jedan metar, a u povoljnim uslovima i do dva metra visine. Na njima su listovi na kratkim peteljkama. Dužina im se kreće od 10 do 20 centimetara, a širina je do 10.

Ima izuzetno lepe male cvetove sakupljene u štit. Cveta od juna do avgusta. Plod je ovalna čaura, duga do osam centimetara, unutar koje se nalaze semenke sa svilenkastim nitima. Vetar nosi seme i širi u prirodi. Dozreva tokom septembra i oktobra. Osim semenom, razmnožava se rizomima koji mogu biti dugi i do tri metra.

Daje kvalitetan med, ali... 

Vrlo je dekorativna. Njeni listovi, cvetovi i plodna čaura su privukli mnoge da ovu vrstu posade u svojim dvorištima. Pčelari su je uzgajali jer je izuzetno medonosna i daje kvalitetan med.

Odgovaraju joj sunčane lokacije. Često se raširi na peskovitom i siromašnom zemljištu koje druge biljke izbegavaju. Možemo je naći pored puteva, na zapuštenim zemljištima.

Ali, ona negativno deluje na bioraznolikost i životnu sredinu i veoma je teško suzbiti. 

Nove biljke se razvijaju iz rizoma u kasno proleće. Kada dostignu visinu od 30 do 40 centimetara čupaju se ili kose. Tada treba koristiti rukavice, jer svaki oštećeni deo izlučuje sok koji može izazvati alergijsku reakciju na površini kože, a u nekim slučajevima i ozbiljnije probleme poput dijareje. 

Suzbijanje je dugogodišnji posao. Iz rizoma u zemlji se stvaraju nove biljke koje je potrebno uništavati kroz duži niz godina. Čupanje i košenje su najprihvatljiviji kada su u pitanju suzbijanje i zaštita životne sredine.

Od herbicida su se najviše koristila sredstva na bazi glifosata, ali je problem što se tretiranja moraju u više navrata izvoditi što povećava zagađenost tretiranog područja mnogo više nego kada su u pitanju obični korovi.