Cveće - jedno od najlepših dela prirode

Cveće privlači naša čula mnoštvom oblika, boja i mirisa. Kao naš pratilac, od davnina je bilo uz nas, kako u važnim životnim trenucima, tako i svakodnevno. Najlepši cvet ne postoji, svaki se izdvaja svojom posebnošću i nosi određeno značenje.

Cveće popravlja kvalitet života

Pored prirodnih staništa, cvetnim vrstama se okružujemo i u životnom prostoru, čije uređenje skoro da je i nezamislivo bez njega. Ali cveće ima mnogo veću ulogu od estetske, jer pozitivno utiče na kvalitet života. Ono ima relaksaciono djestvo, u blizini cveća smanjuju se tuga, napetost, nelagodnost, koji ustupaju mesto zadovoljstvu, radosti i optimizmu.

Ljudi u cveću, kao jednoj od najlepših kreacija prirode, uživaju na različite načine. Oni koji ga gaje sigurni su da je jubav između čoveka i cveća uzajamna, neguju ga i poklanjaju mu pažnju, a ono ih nagrađuje svojom lepotom. Drugi se samo dive cveću posmatrajući ga sa distance, u prolazu, a najmanje je ravnodušnih prema cveću i onih koji ga ne vole. Cveće povećava društvenu interakciju među ljudima i jača intimne veze, a sam čin poklanjanja je aktivnost u kojoj uživaju obe strane.

Jezik cveća

Poklanjanje cveća je mnogo više od običnog dara i znaka pažnje koji pružamo drugome. Svaki cvet ima određenu simboliku kojom može da se prenese poruka ili osećanje, ali ne samo lepa, već i ona poput mržnje, nepoverenja, ljutnje. Potreba ljudi da misli i osećanja izraze diskretno, bez reči, predstavlja jezik cveća ili floriografiju. Počeci stvaranja ovakvog načina izražavanja vezuju se za drevne istočnjačke kulture, zatim se dalje razvijao u haremima otomanskog carstva.

U Evropi jezik cveća postaje popularan tokom viktorijanskog doba Ujedinjenog kraljevstva u XIX veku, iz potrebe izražavanja emocija u društvu u kojem su vladala stroga pravila. Tada počinju da se štampaju i posebni rečnici koji su otkrivali značenje cveća. Najpoznatije delo tog perioda je "Jezik cveća i poezije", koje je napisala Henrijeta Dimon 1851. godine. Vremenom, javljala su se i druga tumačenja jezika cveća, od istovetnih do potpuno različitih. Početkom XX veka poznavanje jezika cveća smatralo se delom opšte kulture.

Skoro svaki narod i svako podneblje ima sebi svojstven jezik cveća, pa prema tome i način izražavanja poruka i osećaja putem cveća. Ali čest je slučaj da za jedan cvet postoje više, ponekad sasvim suprotnih tumačenja. I sam jezik cveća kroz vreme trpi promene i menja se, kao rezultat preplitanja i prodora različitih kultura, običaja i trendova.

Simbolika zavisi od vrste i boje

Iako se danas poruke i osećanja mogu razmenjivati na različite načine, cveće je u određenim prilikama i dalje jedinstveno i neprevaziđeno sredstvo komunikacije. Svaka vrsta cveća u kombinaciji sa bojom detaljnije određuje njegovu simboliku. Buket sastavljen od više vrsta raznobojnog cveća može izreći jednu celu priču.

• Bela boja je simbol čistoće, mira, nevinosti, poštovanja.
• Cveće žute boje podstiče osećaj sreće i prijateljstva.
• Narandžasta predstavlja energiju, toplinu i želju za životom.
• Crveni cvetovi su simbol snage, hrabrosti, strasti, požude.
• Ružičastom bojom opisuju se mladost, sreća i uživanje.
• Ljubičasta ukazuje na dostojanstvo, ponos, divljenje.
• Plava ima umirujuće dejstvo.
• Cveće zelene boje simbolizuje zdravlje i regeneraciju.

Najčešće se poklanjaju ruže, crvene kao znak ljubavi, bele čistote i nežnosti. Margaritama se ističe istinitost osećanja, nada i prijateljstvo. Ljiljan je simbol lepote, sreće, besmrtnosti. Orhidejama se iskazuje želja za romansom i intimnošću. Narcis je simbol neuzvraćene ljubavi, ali i novog početka.

Foto: Tejvan Pettinger, Walmarc04, Lydie / Flickr

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor