Gaura - grmovi koji osvajaju naša dvorišta

Gaura lindheimeri je trajnica koja sve više osvaja naša dvorišta i bašte, a ime je dobila po naučniku Ferdinandu Jacobu Lindheimeru. Potiče iz Severne Amerike. To su grmolike biljke koje rastu polako i odlikuju se velikim brojem lepih cvetova. Postoje razne sorte koje se međusobno razlikuju po visini, veličini grma, boji cvetova i listova.

Karakteristike gaure

Visina biljke je od 50 cm do 150 cm, a cvetonosne stabljike su duge od 10 cm do 90 cm, u zavisnosti od sorte. Cveta od juna do kraja oktobra. Svojim mirisom privlači pčele i leptire. Cvetovi mogu biti jednobojni ili prošarani. Boja cveta može biti bela, ružičasta ili ljubičasta u raznim nijansama. Pojedinačni cvetovi traju samo jedan dan, a sledećeg dana se pojavljuju novi cvetovi.

Gajenje gaure

Može da se gaji kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Da bi bila višegodišnja biljka, gauru je preko zime potrebno zaštititi od niskih temperatura. Često se gaji u saksijama koje se preko zime unose u zaštićen prostor. Da bi uspešno prezimila na otvorenom, biljku gaure je potrebno zaštiti slojem grana od zimzelenog drveća, tresetom, lišćem ili agrotekstilom. Na ovaj način biljka ćemo zaštititi od uticaja niskih temperatura i padavina. Sorte gaure sa belim cvetovima su otpornije na niske temperature.

Biljke se prikraćuju na 10 cm do 15 cm, a biljke koje prezimljavaju na otvorenom potrebno je prikratiti tokom proleća. Prikraćivanje će podstaći biljku da razvije više cvetnih pupoljaka.

Grm gaure za svoj rast, razvoj i cvetanje traži dobro osunčana mesta, ne podnosi senu. Gauri smetaju i zemljišta koja su previše đubrena. Ne podnosi zabarene terene i povišenu vlažnost u zoni korena. U takvim uslovima on počinje da truli.

Razmnožavanje semenom ili reznicama

Razmnožava se iz semena ili reznicama, a prvo je jednostavnije. Setva se obavlja u posudice ispunjene smesom treseta i peska od druge polovine marta i tokom aprila. Klijavost semena gaure nije visoka, oko 50%. Površina zemlje u posudicama treba da je vlažna. Zbog toga je posudice potrebno prekriti folijom, vlažnim papirom ili staklom do nicanja biljaka. Gaura klija na 20ºC. Nakon 21 do 28 dana niču mlade biljčice.

Setva ili sadnja gaure ne izvodi se pre nego što prođe opasnost od mraza - niskih temperatura. Za setvu u saksije birati sorte manje bujnosti.

Temperatura se snižava na 15ºC. Biljke se mogu pikirati u zasebne saksijice kada imaju prvi list. Nastaviti sa redovnim zalivanjem i pođubriti biljke. Kada biljke gaure dostignu visinu 10 cm do 15 cm, biljčice se prikrate za polovinu visine. Ovo prikraćivanje će rezultirati boljim razgranjavanjem i formiranjem lepšeg grma gaure.

Ukoliko ih razmnožavamo reznicama, možemo to uraditi zelenim i zrelim reznicama. Zelene reznice uzimamo tokom proleća, a zrele tokom leta.

Presađivanje i održavanje

Presađuju se na stalno mesto kada prođe opasnost od mraza. Sorte gaure, koje se odlikuju bujnošću, sade se na razmak od 35 cm do 45 cm, dok se sorte koje karakteriše manja bujnost i dimenzije sade na manji razmak od 20 cm do 25 cm. Na metru kvadratnom dovoljne su tri ili četiri biljke.

Prve godine bijka gaure raste i tek narednih godina dolazi do izražaja njena lepota. U avgustu se može malo prikratiti, kako bi podstakli bujnije cvetanje.

Idealna ukrasna biljka za vikendaše.

Mogu se saditi u grupama ili u kombinacijama sa lavandom, petunijom, ukrasnom žalfijom, rudbekijom ili ukrasnom veronikom. Gaure nisu zahtevne što se tiče zalivanja i đubrenja. Dovoljno je da ih posadimo na sunčano mesto, ne preterano humusno zemljište, pođubrimo jednom ili dva puta tokom leta i povremeno zalijemo.

Problemi i bolesti

Ukoliko su posađene na dobroj lokaciji, gaure su veoma otporne i formiraju bogat grm. Problemi se mogu javiti ako je biljka posađena na vlažno mesto. U ovom slučaju biljka će biti podložna pojavi pepelnice i rđe. Slabe biljke napadaju biljne uši. Ukoliko je posadimo u seni, biljka će formirati manji broj cvetonostih stabljika.

Foto: Hans / Pixabay