Gde grešimo u sadnji i nezi cveća?

Najviše cveća sadi se u maju jer su tada temperature idealne za njihov rast i cvetanje. Tada je sigurno, jer nema jutarnjih mrazeva, pa taj mesec baštovani najviše vole. Iako su mnogi navikli da već sa prvim lepim danima uređuju svoje bašte, ove godine, april je doneo sneg i mraz, ali i dosta kiše.

Lale, ljiljani, božuri i jasmin, samo su neke vrste cveća koje se mogu saditi u maju mesecu. 

"Preporuka struke je da se od sezonskog cveća u ovo vreme sade surfinije, petunije i muškatle kada su u pitanju terase, a bašte će biti prelepe ako se zasadi kadifa, goruća ljubav, karanfili", savetuje inženjer hortikulture Smiljana Simeunović i dodaje da se u baštama može kombinovati cveće sa višegodišnjim četinarskim i dekorativnim vrstama, sa tujama, sedovima, ukrasnim travama - sve zavisi od ukusa.

Vodite računa o zemljištu i mestu sadnje

Prilikom odabira cveća ipak treba voditi računa o vrsti zemljišta, ali i ekspoziciji dvorišta, odnosno u koje doba dana je osunčano.

"Biljke imaju različite 'zahteve' kada je zemljište u pitanju, nekima više odgovaraju senovita mesta i zato treba se posavetovati sa prodavcima ako se već kupuje sadnica ili pitati stručnajke ako sadite sami. Naša zemljišta su generalno sa malim procentom humusa, a preporučujemo da se pri sadnji cvetnih i dekorativnih vrsta doda i organsko đubrivo, da bi kasnije imali lepe biljke i da bi u njima uživali", kaže naša sagovornica uz predlog da ako nekoga imate na selu, možete koristiti zgoreli stajnjak ili jednostavno u nekoj prodavnici uzeti humus.

"Ako se kupuje u poljoprivrednoj apoteci supstrat, on je sterilan i ne može se pogrešiti ako se on koristi u saksijama. Nema opasnosti od štetočina, a on sadrži i određena hraniva koja su potrebna biljci."

Neretko se dešava da se prilikom zalivanja, voda zadržava na površini zemljišta, a Simeunovićeva napominje da je to zbog kvaliteta zemlje koja je kupljena.

"Na tržištu imate zemljišta i humuse različitog kvaliteta. Pravi supstrat je malo skuplji, a mi obično biramo one jeftinije. Kod sobnih biljaka pravilo je da se koristi čist supstrat, može se dodati perlit ili hidrogranule koje će upijati višak vlage, a otpuštaće ga kasnije kad biljci bude potreban. Ako se sadi rasad jednogodišnjeg cveća, onda se može pomešati sa malo peska radi bolje drenaže", kaže.

Nega veoma važna

Takođe pri sadnji treba voditi računa da li su u pitanju jednogodišnje ili višegodišnje biljke. Postoje i one koje su osetljivije i ne podnose zimske temperature niže od pet stepeni.

Kako da vaše cveće cveta dugo i bogato?

"Kako bi cveće bilo i bujno i imalo cvet, treba ga negovati. Postoji veliki broj preparata u poljoprivrednim apotekama, a mi preporučujemo tečna mineralna đubriva za sezonsko cveće koja se rastvaraju u različitim razmerama u vodi i biljke se zalivaju jednom u 15 dana. I još jedan jako bitan savet: nakon precvetavanja treba ukloniti cvetiće i sve one delove koji su izgubili svoju dekorativnost", kaže inženjer i dodaje da je drugi važan savet redovno zalivanje i uz veliku ljubav i negu te biljke će biti lepe tokom cele godine.

Tujama se treba posvetiti

Tuje i četinarske vrste biljaka mogu se saditi u dvorištima, postoje i vrste koje se mogu gajiti u saksijama. Tuje su uglavnom kod nas zastupljene kao živa ograda i tamo gde se želi da se nagalasi neka zelena površina, a ukoliko se manje forme žele zasaditi u saksiju, ona ipak mora biti velika kako bi se korenov sistem mogao razvijati normalno.

"Ja uvek volim da naglasim da tuje ne treba da kupuju oni koji ne žele da im se posvete. Ona traži 'gospodara', a to podrazumeva zalivanje, prihranjivanje, zaštitu od bolesti i štetočina. Ako neko ne želi da joj se posveti, bolje da ne kupuje, jer neće izgledati lepo, ni bujno, a ni zeleno."

Mogu se saditi i u saksijama, ali one tu mogu opstati samo neko vreme, jer je biljci potrebno da razvija korenov sistem kako bi mogla da crpi vlagu i hranljive materije. Ona može tako opstati godinu ili dve i onda će se osušiti. Postoje i vrste dekorativnih biljaka koje imaju manji korenov sistem, pa je onda bolje rešenje birati njih za sadnju u saksijama.  

Ruzmarin - gde grešimo pri oživljavanju reznice

Ruzmarin je jedna od nezaobilaznih biljaka koju bi trebalo imati u svom dvorištu, ali se često dešava da negde pogrešimo ukoliko želimo da je sami odgajimo. Ako neko želi da sam proizvede sadnicu ruzmarina to je vrlo jednostavno, kaže. Uzme se vršna reznica, a za zemljište se koristi mešavina baštenskog zemljišta, humusa ili treseta i peska.

"Onda se skinu donji listovi, zabode se u supstrat i potrebno je da se redovno orošava. Kroz petnaestak dana trebalo bi da imamo ožiljenu sadnicu. I to je posebno lepo jer možemo da uživamo uz saznanje da smo mi tu biljku sami proizveli", kaže naša sagovornica i dodaje da ova biljka zahteva osunčana mesta, zemljište treba da bude drenirano i da se ne zadržava vlaga.

"I ono što je bitno je da treba posle cvetanja skinuti cvetiće kako bi biljka bila zelena i kompaktna. To mnogi ljudi ne znaju, a to je u stvari jedan trik koji je jako bitan. Ruzmarin je otporan na sve bolesti i štetočine i potrebno je samo redovno ga zalivati."

Muškatla - kraljica terasa

Muškatla je biljka koja je izuzetno popularna među ljubiteljima cveća. Nije zahtevna za gajenje, može da bude i na suncu, ali i u polusenci i ne voli mnogo vodu.  

Sve više je onih koji vole sveže začine i vrlo rado gaje začinsko bilje u saksijama, a prema rečima Smiljane Simeuonović, začinsko bilje se može gajiti i u dvorištu, ali i u kući.

"Najčešće su to ruzmarin, mirođija, nana, bosiljak i to svi mogu gajiti u bašti, ali i u saksijama i kod pripreme jela im je na dohvat ruke. Nijedna od tih aromatičnih i začinskih biljaka nije zahtevna za gajenje. One po svojoj prirodi imaju aromu koja odbija sve štetne insekte", kaže inženjer hortikulture.   

Koje cveće i začinsko bilje vi uzgajate u svom dvorištu, ostavite nam u komentaru ispod?