Ime baka Smilje za domaći sos od bosiljka

Srđan Jandrić iz Novog Sada uzgaja bosiljak. Kako kaže, pri izboru kulture koju će gajiti, osim da prirodni uslovi pogoduju, rukovodio se i time da se od nje može dobiti proizvod sa dodatom vrednošću: "Izvršio sam analizu zemljišta, video ne tako impresivne podatke. Računao sam da površinski sloj zemljišta mogu da dovedem u dobro stanje do samog početka sadnje, te sam se odlučio da gajim kulturu koja se plitko ukorenjava. Glavni uslov kojim sam se vodio pri izboru kulture za gajenje bio je da gajena kultura ima mogućnost dorade, kreiranja proizvoda spremnog za tržište od proizvedene sirovine".

Prerada bosiljka u pesto đenoveze

Nakon prekida saradnje sa zakupcem parcele, koji je tvrdio da na sredini leži voda, čak i u sušnim godinama, prvi korak bilo je ispitivanje da li je to istina i razmišljanje na koji način bi se mogla najbolje iskorisititi. Ostavio je zemljište da miruje godinu dana, radi utvrđivanja stanja na parceli, gde se ispostavilo da se voda nije zadržavala. Ovo ga je ohrabrilo, pa je ove godine rešio da se oproba u proizvodnji na toj parceli.

"Nakon dugog promišljanja odlučio sam se za uzgoj bosiljka, te preradu u pesto đenoveze (gennovesse), sos dobro poznat ljubiteljima maditeranske kuhinje. Analiza tržišta pokazala je da kod nas postoji preko 10 brendova tog proizvoda, mahom iz Italije. Zajednička osobina svih tih proizvoda bila je da su puni supstituta, samim tim nisu pružali autentično iskustvo konzumacije originalnog sosa. Kreirao sam proizvod od probranih sastojaka vrhunskog kvaliteta", tvrdi Jandrić.

O samim sastojcima i tehnologiji proizvodnje svi zainteresovani biće informisani u toku promotivne internet kampanje, koja će biti organizovana. Krajnji proizvod, odnosno linija proizvoda, budući da pored pomenutog sosa priprema još sličnih proizvoda, nosiće ime žene koja je Srđana još u detinjstvu upoznala sa poljoprivedom, koja je sve što je u životu stekla bio u saradnji sa zemljom, i iz čije su kuhinje uvek izlazili specijaliteti sa dušom proizvedeni od domaćih sirovina, ime bake Smilje.

Zanatski proizvodi - trend modernog doba

S obzirom na to da je reč o specifičnom proizvodu, namenjenom određenom krugu potrošača, Srđan je posebnu pažnju posvetio marketingu i prodaji: "Sam marketing koncept mora da bude odgovarajuć i srodan prirodi proizvoda. Radi se o zanatskom proizvodu, te i marketing treba da bude tradicionalan, zanatski, a sa druge strane moderan, jer je konzumacija svakako i jedan od trendova modernog doba. Nadam se uspostavljanju saradnje sa srodnim ugostiteljskim objektima, gde bih svoj proizvod mogao da predstavim već probranoj populaciji koja ih posećuje, upravo očekujući da se na takvim mestima sretne sa proizvodima poput mog. Pored toga, radim na kreiranju veb prodavnice gde će svi zainteresovani imati priliku da poruče proizvod i da ga probaju. Sve to pratiće i adekvatna kampanja na popularnim društvenim mrežama".

Prizvodnja bosiljka nije zahtevna, iako ima problema

Prema rečima našeg sagovornika, prizvodnja bosiljka nije zahtevna. Zbog nezavidne higijene na parceli i prisustva velike količine korovskog bilja, Srđan se opredelio za malčiranje zemlje folijom. Ispostavilo se da je u toku kišne 2018. godine, voda zaista ležala na parceli, tako da je tom prilikom stradalo 20% useva.

Sama proizvodnja zahtevala je mnogo fizičkog rada, a najviše okopavanja i plevljenja, jer je u međurednom prostoru taj korov bujao, a neretko i kroz foliju. Srđan se suočio sa teškim nalaženjem kvalitetnue radne snage, a najveći problem jeste cena branja, budući da u daljoj okolini nije uspeo da pronađe mašinu prilagođenu za obavljanje tog posla. Još jedan problem bio je i rani mraz, kada je krajem septembra bilo nekoliko hladnih noći. Bosiljak je na to izuzetno osetljiv, pa je samo nekoliko dana pred početak drugog branja uvenuo. Zbog svih ovih prepreka,  budući da je mnogo više propalo nego što je uspeo obrati, Srđan je ovogodišnju proizvodnju bosiljka okarakterisao kao neuspešnu.

Ipak, naš sagovornik nije obeshrabrljen i smatra da je kao i svakom početniku sve ovo bilo korisno iskustvo: "Naučio sam neke stvari iz prakse na koje nisam ni pomišljao, učeći ih iz knjiga i slušajući o njima na predavanjima u toku školovanja na Poljoprivrednom fakultetu, na kom sam od skora apsolvent na smeru Agroturizam i ruralni razvoj. I ako postoji mnogo stvari koje nisam naučio na fakultetu, koje ću tek morati da apsolviram kroz praksu, svakako da mi je fakultet dao dobru osnovu da se bavim poljoprivredom, pogotovo jer o tome nisam znao mnogo".

Preradom do jedinstvenog poljoprivrednog proizvoda

Za Srđana možemo reći da je entuzijasta, jer je bez prethodnog iskustva odlučio da tržištu predstavi nesvakidašni tradicionalno pripremljen proizvod. Kao poljoprivredni proizvođač, ali i budući inženjer poljoprivrede, smatra da bi i drugi trebali da prate njegov primer i da upravo u inovativnosti i kreativnosti leži ključ uspeha, ali naravno i u preradi.

"Dete sam sa sela, u Futogu sam proveo ceo svoj život, veliki broj mojih komšija bavio se, a i danas se bavi poljoprivredom. Ipak, čini mi se da su shvatanja tih poljoprivrednika drugačija, ja ne znam niti za jedan sličan projekat u mom okruženju. Naravno da postoje gazdinstva koja su počela da dobro poznati futoški kupus kisele i predstavljaju ga tržitu kao gotov proizvod, no njihov put je bio posve drugačiji, do te faze su stigli kao veliki proizvođači kupusa i njoj su videli pogodnu priliku za realizaciju svoje sirovine. Smatram da je poljoprivredi potrebna transformacija, ne kroz preraspodelu obradivih površina, već kroz upoznavanje proizvođača sa samim tržištem. Voleo bih kada bi se desila promena u shvatanju mojih komšija i kolega i kada bi i oni tržištu pokušali da ponude ekskluzivne zanatske proizvode, za šta imaju odlične preduslove, a ne da jedina tema naših razgovora prilikom slučajnih susreta bude niska prodajna cena proizvedene sirovine. Svestan sam da brojni faktori utiču na to i da se ta promena ne može dogoditi preko noći, no nadam se da ću i ja svojim primerom biti neki mali faktor koji će doprineti toj transformaciji poljoprivrede", zaključuje Srđan.