Jesenja sadnja rena: Evo kako iz jednog korena dobiti obilan i ravan rod

Rani jesenji period donosi idealne uslove za sadnju i razmnožavanje rena u bašti. Dok u kuhinjama već pripremamo prve pikantne umake i zimnicu, u bašti treba iskoristiti trenutak kada se ren vadi iz zemlje. Iako se sadnja može obaviti i u rano proleće, jesenji radovi imaju veliku prednost. Reznice zasađene u jesen stiži da se ukorene tokom blažih zimskih dana, pa sa prvim prolećnim suncem kreću u znatno raniji i bujniji rast.

Ren je izuzetno otporna i dugovečna biljka koja se u vrtovima razmnožava isključivo vegetativnim putem, i to reznicama korena. On se ne uzgaja iz semena jer ima relativno nisku klijavost i traži mnogo vremena pre nego što proklija, pa je najbolje koristiti korenje koje već imamo pri ruci - bilo da se radi o onom iz sopstvene bašte, dobijenog od komšije ili kupljenog na pijaci.

Pravilo kosog i ravnog reza za savršene reznice

Ključ uspešnog gajenja leži u pravilnom izboru i pripremi bočnog korenja. Prilikom vađenja glavnog roda, sa strane se odvajaju zdravi, ravniji bočni izdanci. Za kvalitetnu reznicu biraju se korenčići debljine olovke ili prsta, dužine oko 20 do 25 centimetara.

Da se prilikom sadnje ne bi dogodila greška, primenjuje se jednostavno, ali ključno pravilo rezanja. Gornji deo reznice, onaj koji je bliže glavi korena, reže se potpuno ravno. Donji deo, koji je išao dublje u zemlju, reže se ukoso. Ovaj kosi rez služi kao jasna vizuelna oznaka kako reznicu u zemlji ne bismo okrenuli naopako.

Pre same sadnje, reznice je potrebno obraditi. Centralni deo reznice blago se sastruže tupom stranom noža ili čvršćom tkaninom kako bi se skinuli spavajući pupoljci. Pupoljci se ostavljaju netaknuti samo na samom vrhu i na samom dnu, u dužini od oko dva do tri centimetra. Ovim jednostavnim zahvatom sprečava se nekontrolisano bočno grananje i podstiče razvoj jednog jakog, dugog i ravnog glavnog korena.

Šta učiniti ako nemamo bočno korenje?

U praksi se često dogodi da pri ruci imamo samo izvađen, čist i deblji glavni koren bez razvijenih tanjih bočnih žila. To ne znači da moramo odustati od sadnje.

Jedno od najpouzdanijih rešenja u takvoj situaciji je korišćenje same glave korena. Gornji deo glavnog korena koji na sebi nosi lisnu rozetu odseče se tako da na njemu ostanu skraćene peteljke dužine dva do tri centimetra. Posađena u zemlju ta glava će se lako primiti i ubrzo pojerati novo korenje. Čak i ako je pustio pupoljke kao na donjoj fotografiji, možete ga posaditi tako da ga prekrijete sa 3 do 5 centimetara zemlje. Budući da su pupoljci već aktivni i živi, oni će bez ikakvog problema probiti taj sloj zemlje prema površini i čim osete svetlo, iz bledoružičastih preći će u zelene mlade listove. Važno je jedino da zemlja iznad njih ne bude zbijena i tvrda kako ih ne bi oštetila dok izbijaju i da ih prilikom sadnje i zagrtanja ne polomite.

Druga mogućnost je komadanje debljeg korena na poprečne valjke dužine 10 do 15 centimetara. Iako će reznice dobijene od debljeg korijena u prvoj sezoni dati nešto razgranatiji rod, uspešno će obnoviti biljku i osigurati novi sadni materijal za iduću godinu.

Izbor pozicije i dobre komšije u bašti

Budući da je ren višegodišnja biljka dubokog korena koja se lako širi, za njega je najbolje odabrati rubne delove bašte, ćoškove gredica ili uzgoj u povišenim gredicama. Odgovaraju mu osunčane do polusenovite pozicije i duboko, rastresito i humusom bogato zemljište peskovito-ilovaste strukture.

U mešovitim sadnjama ren se pokazao kao odličan komšija pojedinim kulturama. Zbog svojih intenzivnih eteričnih ulja prirodno odbija štetočine, pa ga je korisno posaditi u blizini krompira jer smanjuje napad krompirove zlatice.

Evo tabele dobrih i loših komšija u bašti

Odlično se slaže i sa voćkama i kupusnjačama poput kupusa i brokolija. S druge strane, treba ga odmaknuti od ostalog korenastog povrća, poput mrkve i peršuna, kako im ne bi oduzimao hraniva i prostor u dubljim slojevima tla.

Tehnika sadnje i dubina

Zemlju za sadnju potrebno je duboko prekopati, barem na dubinu od 30 centimetara, pa temeljno očistiti od kamenja i tvrdih grudvi kako se koren tokom rasta ne bi krivio.

Reznice se ne sade potpuno uspravno, nego pod uglom od približno 45 stepeni. Sadilicom ili motikom napravi se kosi jarak u koji se položi reznica, vodeći računa da je ravno odsečeni vrh okrenut prema gore, a kosi prema dole. Gornji deo reznice treba prekriti slojem zemlje debljine tri do pet centimetara. Preporučeni razmak između pojedinih reznica u redu iznosi 30 do 40 centimetara, dok se između redova ostavlja oko 60 do 70 centimetara prostora.

Nega gredice i najčešće greške

Nakon jesenje sadnje, ako je zemlja suha, gredicu je potrebno blago zaliti kako bi se zemlja slegla oko reznice. Tokom zime ren ne zahteva posebnu brigu. Sa dolaskom proleća nega se svodi na redovno plevljenje korova i povremeno rastresanje međurednog prostora dok biljka ne razvije bujnu lisnu masu koja će sama stvoriti senku. Ren je skroman prema vlazi, ali u razdobljima letnjih suša povremeno zalivanje osiguraće da koren ostane sočan i bez odrvenelih vlakana.

Kako ukiseliti ren za duže čuvanje?

Među najčešćim greškama u gajenju ističe se sadnja u teška, zbijena ili glinasta zemljišta u kojima koren ostaje kratak, kvrgav i drvenast. Isto tako, preskakanje koraka čišćenja središnjih pupoljaka rezultiraće mnoštvom sitnih, zamršenih korenčića umesto jednog uspravnog roda.

Na kraju, treba voditi računa i o pažljivom vađenju, svaki komadić korena koji ostane u zemlji izrašće iduće godine ponovo, pa ren bez kontrole lako može postati uporan stanar kojeg je teško ukloniti sa gredice.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor