• Uzgoj mirte
  • 31.12.2019. 10:00

Kako da gajite mirtu u svom domu?

Mirta je zimzelena biljka kojoj odgovaraju niske temperature i vrlo je pogodna za uzgoj u bašti. U uzgoju u kući, najveći problem može da predstavlja suv vazduh. Ako ipak želite da je gajite na taj način, pročitajte naše preporuke za uspešan uzgoj.

Foto: Depositphotos/sharafmaksumov
  • 273
  • 14
  • 0

Mirta (Myrtus communis) je aromatična vrsta koja potiče iz južne Evrope i severne Amerike. Pripada familiji Myratceae i tipična je za čitav Mediteran.

Reč je o zimzelenoj biljci, grmolikog oblika sa belim cvetovima i sitnim plodovima. Može da naraste u visinu do pet metara.

Mirta se uglavnom gaji u bašti jer joj prijaju niske temperature. Ipak može da se gaji i u kući. O specifičnostima i uslovima takvog gajenja ove biljke, saznali smo od diplomiranog inženjera ratarstva i povrtarstva, Olivere Gavrilović, iz PSSS Pirot.

Izazovi u uzgoju

Glavni problem u uzgoju može da bude suv vazduh i tada lišće počne da žuti i opada, a grančice postanu suve.

Ako ipak želite da je držite u kući, držite je na svežem mestu a leti iznesite na otvoren prostor. Za oko četiri do pet godina, ako se pravilno uzgaja, počeće da cveta i da daje plodove tamno plave boje.

Da bi cvetovi duže trajali, biljku držite u svežoj prostoriji, zimi je umereno zalivajte, a kad procveta za zalivanje koristite mlaku vodu. Leti je držite na osunčanom mestu u bašti.

Mirta dobro podnosi presađivanje i najbolje je da je posadite dalje od zgrada ili drugih objekata jer ima prilično jak koren.

Povremeno prskanje mlakom vodom

Zalivanje treba da bude obilno, od proleća do jeseni, a zimi treba zalivati samo toliko da se zemlja ne osuši.

Prema prepruci stručnjaka, s vremena na vreme, poprskajte biljke mlakom vodom.

Sadnja mirte obavlja se jednom godišnje, a odrasle biljke treba presađivati na svake tri do četiri godine, mada je svake godine poželjno obnoviti površinski sloj zemljišta. Koristite zemlju sa tresetom, humusom i peskom.

Rezidba se preporučuje na proleće

Temperatura koja mirti odgovara tokom zime je od osam do deset stepeni Celzijusa. Može da se gaji i van svog prirodnog staništa, pod uslovom da se zaštiti od mraza i hladnog vetra. Kako kaže ovaj stručnjak, traži svetlo mesto, izloženo suncu. Od marta do avgusta prihranjuje se kompleksnim mineralnim đubrivima, na svake dve nedelje.

Razmnožavanje može da bude reznicama i semenom. "Seme se nalazi u duguljastoj čauri, ali ipak ove semenke na našem podneblju ne mogu uspešno da klijaju. Zato se uglavnom praktikuje razmnožavanje reznicama. Ožiljavaju se zabadanjem u topli pesak", objašnjava stručnjak.

Da bi se krošnja mirte lepo oblikovala, na početku proleća mogu da joj se orežu grane, ali tek nakon cvetanja. Beli zvezdasti cvetovi cvetaju od aprila do avgusta. Bobice se beru u jesen kada dobiju tamno plavu boju.

Mirta kao bonsai drvo

Njeni istovi imaju prijatan miris pa se ova biljka ubraja i u začinsko bilje. Jednostavnog su oblika, veličine od tri do pet centimetara, zimzeleni i kožasti. Cvetovi su pravilnog oblika sa pet latica i mnogo prašnika. Plod je zapravo bobica sa mnogo semenki.

Nekada je značila mnogo, od leka, vina, pudera za decu, do začina

Mirta se najčešće uzgaja kao dekorativni grm. Za tu namenu, postoje varijeteti koji omogućavaju da se ova biljka obradi kao bonsai drvo.

Značajna i lekovita biljka

Ima antiseptičko dejstvo, zbog čega se koristi u lečenju bolesti pluća ili probavnog trakta. Povremeno se koristi u lečenju infekcija mokraćnih kanala i polnih organa. Prema njeni rečima, zahvaljujući blagim i lekovitim svojstvima, preporučuje se u lečenju infekcija kože.

Delotvorna je i protiv virusa i upala, a koristi se za inhalacije, kupke i masaže. U nekim zemljama, kako kaže, bobice se žvaću u cilju poboljšanja apetita jer se smatra da podstiče rad probavnog sistema, ali ne preporučuje se tokom trudnoće ili dojenja.

Ekstrakt ove biljke je lekovit pa ga neki upotrebljavaju kao zaštitu od čira na želucu, želudačnih bolesti, probavnih smetnji i kod bolesti desni.

Vino od mirte - mediteranski delikates

Rimski specijalitet myrtidanum, vino od bobica mirte i danas se proizvodi u Italiji. Boja ovog pića potiče od antocijana, koji imaju antioksidativne dejstvo i regulišu probavu. "Zanimljivo je da se na Sardiniji prave dve vrste likera - od crvenih bobica pravi se "Mirto Rosso", a od svetlih "Mirto Bianco", koji svojim mirisom više podseća na mirtu", ističe savetodavac.

Mleveni listovi koriste se kao začin za neke vrste jela od mesa


Tagovi

Uzgoj mirte Začinska biljka Dekorativni grm Mediteranska biljka Olivera Gavrilović Suv vazduh


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.