Kako gajiti piskavicu?

Piskavica (Trigonella foenum-graecum L.) je toploljubiva, aromatična jednogodišnja biljna vrsta iz familije Fabaceae. Piskavica vodi poreklo iz Jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Najveći proizvođači današnjice su Kina, Egipat, Turska i Maroko, dok se na manjim površinama gaji u Austriji, Francuskoj, Španiji, Belgiji i Mađarskoj.

Veoma je cenjena biljna vrsta kako u svetu tako i kod nas pre svega zbog semena, koje ima izrazito aromatično i lekovito dejstvo. Koliko je seme vredno može se videti iz citata Muhameda: "Da znate vrednost ove biljke, plaćali biste njenu težinu u zlatu".

Uslovi uspevanja i izbor zemljišta

Piskavica uspeva na područjima sa prosečnom količinom padavina od 400 do 1.500 mm, i prosečnim dnevnim temperaturam od 9˚C do 27˚C.
Za uspešnu proizvodnju piskavice zemljište treba da bude, rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom. Na ovakvom zemljištu piskavica razvija razgranat korenov sistem, što joj omogućava bolje snabdevanje vodom i hranivima za maksimalnu produktivnost. Piskavica ne podnosi teška i zabarena zemljišta. Može se gajiti na umereno kiselim do alkalnim zemljištima, pH 5,5-8,2. Ako je gajiti u bašti, obavezno birajte mesta koja imaju puno direktnog sunca, jer zasenu ne podnosi.

Mesto u plodoredu i obrada zemljišta

Monokultura joj ne odgovara i na isto mesto je treba sejati najranije posle dve do tri godine. Kao predusevi pogoduju joj strna žita, kukuruz, sve vrste povrća, sirak i sudanska trava, ali ne i soja, grašak, lucerka, suncokret i uljana repica. 

Odmah posle skidanja preduseva potrebno je izvršiti tanjiranje kako bi se žetveni ostaci predkulture usitnili i uneli u površinski sloj zemljišta i time popravila struktura i sačuvala vlažnost zemljišta. Duboku osnovnu obradu zemljišta potrebno je izvrštii na dubini od 30-40 cm. Ovom obradom pospešuje se dobar razvoj korenovog sistema i intenzivniji rad mikroflore, a samim tim i veća aktivnost kvržičnih bakterija. Poželjno je da se posle jesenje osnovne obrade zatvore brazde i poravna zemljište. Ako ovako postupimo, predsetvena priprema u proleće će biti znatno olakšana, a zemljište lakše dovedeno u sitnomrvičastu strukturu. 

Predsetvenom pripremom treba poravnati i dobro usitniti površinski - setveni sloj zemljišta. S obzirom na krupnoću semena, piskavica ima izražene zahteve prema kvalitetu predsetvene pripreme zemljišta. Posebno je važno da površinski sloj zemljišta do dubine od 5 cm bude zbijen, čime se omogućuje unošenje semena na odgovarajuću dubinu. Ukoliko dobro pripremimo zemljište, olakšaćemo setvu i osigurati ujednačeno nicanje, efikasniju zaštitu od korova, odnosno dobro zasnivanje useva. 

Setva piskavice

Setva se obavlja krajem marta početkom aprila, kada minimalna temperatura zemljišta dostigne 8˚C. Svako odstupanje od optimalnog roka za posledicu ima smanjenje prinosa semena i zelene mase. Setva se obavlja na dubini od jednog do dva centimetra, dok međuredni razmak zavisi od načina iskorišćavanja, odnosno da li želimo da proizvedemo seme ili krmu. Ako želimo da proizvedemo seme onda gajimo piskavicu na međurednom razmaku od 40 cm - 50 cm, dok je za proizvodnju krme međuredni razmak manji i on iznosi 10 cm -20 cm. Setvena norma takođe zavisi od načina iskorišćavanja kao i od mehanizacije koju posedujemo, za proizvodnju semena potrebna količina semena je 10-20 kg/ha, a za proizvodnju krme od 30-40 kg/ha. 

Prinos piskavice

Prinos zelene krme i semena varira u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Prinos zelene mase se kreće u rasponu od devet do 18 t/ha, a prinos semena od 0,5 t/ha do 3,5 t/ha.

Ako uzmemo u obzir da se cena semena piskavice kreće od 85-120 din/ 100g (u super marketu i zdravoj hrani), lako možemo uočiti da se itekako isplati proizvodnja ove biljne vrste.

Način iskorišćavanja

Kada se gaji za proizvodnju krme, piskavica se kosi u fazi obrazovanja prvih mahuna. Ovu fazu je veoma važno ispoštovati, jer je tada najveći sadržaj proteina i ostalih hranljivih materiji kako u mahunama, tako i u lišću i stabljikama. Kao i kod svih leguminoza, nakon skidanja useva piskavice, zemljište ostaje rastresito i obogaćeno azotom.

Seme je bogato različitim vitaminima B kompleksa (B6, B3, B2, B1, folati), mineralima (Fe, Mn, Cu, Mg, P, Zn, K, Ca, Se i Na ) i aminokiselinama (isoleucin, leucin, lizin i td.) koji po povoljno utičnu organizam.

Pored toga što brašno od semena piskavice predstavlja glavni sastojak prilikom pravljenja karija. Čaj od smrvljenog semena piskavice se takođe koristi i u narodnoj medicini za izbacivanje sluzi iz respiratornog trakta, pospešuje probavu, smanjuje alergiju i snižava holesterol i reguliše nivo šećera u krvi. Seme piskavice sadrži i veliku količinu fitoestrogena koji pozitivno utiči na povećanje grudi kod žena, kao i diosgenina koji povećava potenciju kod muškaraca.

Kao i sa svakim lekom, tako i sa konzumacijom semenki piskavice ne treba preterivati, jer mogu izazvati negativno dejstvo na organizam.