Sadrži vitamin C, antioksidanse, podstiče probavu, deluje diuretski, ali preterana konzumacija može izazvati i probleme. Koje biljke još sadrže oksalnu kiselinu?
Kiselica, kiseljača, zečja soca, kisela detelina, (Oxalis)... više je naziva za biljku sitnih listova i cvetića, a najčešće je smatramo korovom. Ipak, verujem da nema onoga to u detinjstvu nije žvakao njene listiće ili osluškivao pucanje zrelih mahunica iz koje su na sve strane skakale sitne semenke.
Danas se ona poslužuje u vrhunskim restoranima kao sastojak supa, salata, dekoracija na prilozima, čak i u slatkim jelima.
Ova niska, višegodišnja biljka čiji rod ima oko 800 vrsta ima trodelne, srcolike listove koji podsećaju na detelinu. Cvetovi su sitni i najčešće beli, žuti ili ružičasti.
Bogata je vitaminom C, a deluje i kao blagi diuretik što može biti korisno kod problema sa urinarnim sistemom.
Njen blago kiselkast ukus može podstaći apetit i poboljšati probavu.
Sadrži flavonoide i druge antioksidanse koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjuju upale u telu.
Kiseli ukus listova je zbog visokog sadržaja oksalne kiseline. Upravo zbog toga je treba jesti u malim količinama, budući da je oksalna kiselina antinutrijent i može da spreči apsorpciju kalcijuma u organizam.
Osim toga, svakodnevno konzumiranje većih količina moglo bi dovesti do problema sa bubrežnim kamencom ili probavnim tegobama.
Preporuka je da odrasla osoba ne prelazi količine od 5 do 10 grama kisele deteline u svežem stanju.
Termička obrada može smanjiti, ali ne i potpuno eliminisati oksalnu kiselinu.
Osim kiselice, visok sadržaj oksalne kiseline ima spanać, posebno kada se konzumira sirov. Nešto manje imaju blitva i rabarbara, kao i cvekla kod koje oksalnu kiselinu sadrži koren.
Peršun i špargle imaju umerenu količinu ovog prirodnog spoja. Sadrži je i badem, kelj, neke vrste čajeva, kao i soja i sojini priozvodi.
Tagovi
Autorka
