Kisela detelina je jestiva, ali oprezno sa količinama jer sadrži oksalnu kiselinu

Kiselica, kiseljača, zečja soca, kisela detelina, (Oxalis)... više je naziva za biljku sitnih listova i cvetića, a najčešće je smatramo korovom. Ipak, verujem da nema onoga to u detinjstvu nije žvakao njene listiće ili osluškivao pucanje zrelih mahunica iz koje su na sve strane skakale sitne semenke. 

Danas se ona poslužuje u vrhunskim restoranima kao sastojak supa, salata, dekoracija na prilozima, čak i u slatkim jelima. 

Ova niska, višegodišnja biljka čiji rod ima oko 800 vrsta ima trodelne, srcolike listove koji podsećaju na detelinu. Cvetovi su sitni i najčešće beli, žuti ili ružičasti.

Dobrobiti kiselice

Bogata je vitaminom C, a deluje i kao blagi diuretik što može biti korisno kod problema sa urinarnim sistemom.

Njen blago kiselkast ukus može podstaći apetit i poboljšati probavu. 

Sadrži flavonoide i druge antioksidanse koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjuju upale u telu. 

Budite oprezni! 

Kiseli ukus listova je zbog visokog sadržaja oksalne kiseline. Upravo zbog toga je treba jesti u malim količinama, budući da je oksalna kiselina antinutrijent i može da spreči apsorpciju kalcijuma u organizam. 

Osim toga, svakodnevno konzumiranje većih količina moglo bi dovesti do problema sa bubrežnim kamencom ili probavnim tegobama.

Preporuka je da odrasla osoba ne prelazi količine od 5 do 10 grama kisele deteline u svežem stanju. 

Termička obrada može smanjiti, ali ne i potpuno eliminisati oksalnu kiselinu. 

Koje još biljke sadrže oksalnu kiselinu? 

Osim kiselice, visok sadržaj oksalne kiseline ima spanać, posebno kada se konzumira sirov. Nešto manje imaju blitva i rabarbara, kao i cvekla kod koje oksalnu kiselinu sadrži koren. 

Peršun i špargle imaju umerenu količinu ovog prirodnog spoja. Sadrži je i badem, kelj, neke vrste čajeva, kao i soja i sojini priozvodi.