Može li se kopriva brati golim rukama? Jedan Vranjanac je samo tako bere

U porodici Vranjanca Mladena Cvetkovića polako se ispijaju poslednje količine soka od koprive koje je spremio za zimu tokom prošle godine, pa sa nestrpljenjem čeka da ubere nove izdanke ove biljke, izuzetno blagodetne za ljudski organizam. U berbu koprive ide u selo Sveti Ilija, udaljeno oko 17 kilometara od njegovog grada.

"Koprivu berem isključivo kod Buline česme, pored žbunja na osunčanoj livadi, gde ljudi ne zalaze vozilima. Berbu obavljam golim rukama. Tako radim od malena i uvek mi je prijalo njihovo žarenje", kaže on na početku razgovora.

Kad god priča o ovoj čudotvornoj biljci obavezno ističe da su ljudi u njegovom rodnom selu Crveni Grad, koje se nalazi u pčinjskom kraju, preživeli sve ratove zahvaljujući koprivi koja je bila glavni sastojak skoro svakog jela. U to vreme do brašna se teško dolazilo, a kada bi ga ljudi nekako i nabavili žene su obavezno mesile zeljanik od koprive sa hrskavim debelim rubom o koga su se otimala njihova deca.

Kopriva u bašti: Dobar komšija, prirodno đubrivo i efikasan insekticid

"Po ustaljenoj tradiciji i danas u Pčinji žene neposredno pred praznik Mladence, kada se vegetacija budi, mese zeljanik od kopriva kako bi se njome ukućani ozlačili i bili zdravi tokom cele godine."

I piliće i svinje hranili koprivom

U ovo doba godine u njegovom selu svaka domaćica je imala i male piliće koje su hranile koprivom pomešane sa tricom (zrna žitarica), sa ciljem da ubrzaju njihov rast i razvoj. Kaže da su u njihovom domaćinstvu i svinje hranjene koprivom, uprkos tome što ih je on kao dečak stalno izvodio na pašu.

Posle paše vraćao ih je kući da se okupaju u viru nastalom na mestu gde su se snabdevali vodom, a gde se nalazio i mlekarnik u kome je njegova majka leti čuvala mleko.

"Moj zadatak je bio da pre odlaska u školu naberem koprive i sitno iseckam u korubi gde je majka dodavala trice i tom mešavinom hranila svinje koje su bile vrlo napredne i davale kvalitetno meso i slaninu", kaže naš sagovornik.

Kako nam priča, ovu biljku, koja se od davnina koristi kao lek za mnoge bolesti, nije izbacio iz svog jelovnika čak i kada je otišao iz sela u grad gde je zasnovao porodicu. Znajući koliko je dobra za organizam nikada sebi nije dozvolio da zbog neodložnih poslova izostavi berbu kopriva za sok ili spremanje zeljanika.

Kako pravi sok?

Za sok uvek ubere po 120 strukova mlade koprive, na kojima se nalaze po tri lista. Kada ih donese kući najpre ih očisti od suvih delova, dobro opere pod mlazom vode, potom ih potopi sa oko 15 litara vode, doda pet kilograma šećera, od pet do šest limuntusa i ostavi da odstoje 24 sata.

Posle toga sirup obavezno procedi, doda dve bočice ekstrakta kivija, dobro promeša i pakuje u manje flaše koje zatim čuva u zamrzivaču kako se ne bi pokvario.

"Oni koji ne vole limuntus, umesto njega mogu da koriste limun. Količinu šećera mogu smanjiti ili dodati po svom ukusu", poručuje na kraju Mladen.