Negujte sobno cveće i zimi, evo i kako

Kod nege i zaštite sobnog cveća tokom zime potrebno je primeniti sledeće savete, kako bi biljke bile zdrave, otporne i uspešno se razvijale tokom predstojećeg godišnjeg doba.

Smanjite zalivanje 

Po pravilu, cvetnice u jesen smanjuju potrošnju vode na minimum. Zato je poželjno stalno pratiti nivo vlažnosti, a količinu zalivanja prilagoditi njihovim potrebama. Sa zahlađenjem (padom temperature) one automatski redukuju potrošnju vode jer se usporavaju svi fiziološki procesi. I zato se povećava rizik od prekomernog vlaženja i mogućnost pojave truljenja korena. U ovo godišnje doba ne preporučuje se presađivanje biljaka. Najbolje je to uraditi na proleće. 

Pažljivo sa prihranom

U jesen opada i potrošnja hranljivih materija, zato se već u oktobru prestaje sa prihranom sobnih biljaka. Prekomerno dodavanje bilo kog tipa hraniva može da prouzrokuje gomilanje soli u supstratu, što može dovesti do fitotoksičnosti. Stepen i brzina potrošnje korisnih elemenata zavisi od temperature vazduha. Kada ona padne, počinju da se stvaraju uslovi slični mirovanju sa minimalnim ili nikakvim rastom. Neiskorićeno hranivo se akumulira u supstratu. Izuzetak su biljke kao što su: mlečika (Euphorbia), azaleja (Azalea), ciklama (Cuclamen), koje cvetaju od pozne jeseni pa sve do zime. Zato je njih potrebno prihranjivati.

Odstranite osušene delove 

Kod sobnih biljaka, od aktuelnih aktivnosti, nastavlja se sa odstranjivanjem osušenih ili oštećenih cvetova. Posebno je osetljiva poinzecija (Božićno drvo), pre svega na kratke dane. Zato nije dovoljno da ih samo prihranjujemo i zalivamo već treba paziti da dobijaju dovoljnu dozu prirodne dnevne svetlosti. 

Kod lisnih - dekorativnih vrsta, nastavlja se odstranjivanje oštećenih i uginulih listova. Preporučuje se da se više ne orošavaju ili da se prskanje znatno redukuje. U periodu pre početka grejanja prostorija u stanu, biljkama može da šteti ne samo povećana vlažnost vazduha već i kapljice koje se zadrže na listovima. 

Proverite da li ima truleži

Stabljike i korenje biljaka treba kontrolisati kako bi ustanovili da li ih je napala trulež jer baš u ovom periodu postoji opasnost da pogrešno procenimo potrošnju vode. Ako se ova bolest pojavi poželjno je prskanje benomilom i teldorom. 

Veoma važno je odstraniti svaki osušen ili uveo list i cvet jer predstavljaju potencijalnu opasnost od bolesti koju prouzrokuje siva plesan (Botritis sp.). Na ovo oboljenje su osetljive pre svega afričke ljubičice (Saintpaulia) i ciklama. 

Pored dobre nege, preventivna zaštita fungicidima je bolje rešenje od čekanja da se infekcija pojavi. Pege na listovima se pojavljuju kada su listovi veoma mokri ili je vazduh jako zasićen vlagom. 

Koristiti zimske akaricide

Biljke treba preventivno kontrolisati od napada grinja, bele leptiraste, vunaste i štitaste vaši. Belim lisnim vašima i grinjama odgovaraju topli i suvi uslovi, a naročito im pogoduje centralno grejanje. Pošto prolaze kroz nekoliko razvojnih faza - od jaja, preko larve, do odrasle jedinke - njihovo suzbijanje je mnogo teže. Mogu se likvidirati tek u stadijumu zrelosti, ali i u stadijumu jaja, samo što je tada njihovo pronalaženje veći problem jer su jaja jedva vidljiva golim okom. 

Za suzbijanje grinja u ovom periodu koriste se zimski akaricidi koji deluju na jaja, npr. nisoron i talstar koji ima tzv. knock down (počisti ih) efekat na odrasle jedinke. On je ujedno i insekticid sa kontaktnim delovanjem i na sve štetne insekte koji su problem u zimskom periodu. Što se tiče vunastih i štitastih vaši one se sa padom temperature povlače dublje u zemlju tako da treba koristiti sistemične insekticide preko zemljišta, zalivanjem npr. prestižom, confidorom. Mogu se kombinovati nisoron i talstar. Tretiranje obaviti na terasi ili u prostoriji u kojoj se ne boravi.

Kako se rešiti mušica

Veliki problem mogu da budu i mušice (Sciaride, Foridae, Bradizia sp.). Ovi sitni insekti polažu jajašca na površini supstrata, larve kasnije žive od odumrlog i materijala u razlaganju, kao što je npr. treset, odumrlo lišće i korenje. Ne radi se, dakle, samo o neprijatnom osećaju kada nam ovi insekti ulete u lice, već i činjenica da se larve hrane tkivom korena. Verovatnoća za njihovu pojavu je veća ukoliko je povećana vlažnost supstrata, odnosno, ako se pretera sa zalivanjem, objašnjava diplomirani inženjer, Ljiljana Krsmanović, iz PSSS Mladenovac.