Oprobajte se u gajenju đumbira!

Đumbir (Zingiber officinale) je tropska, zeljasta, višegodišnja biljka poznata zbog korena koji se koristi kao začin i kao biljni lek. Potiče iz jugoistočne Azije. Spominje se u rukopisima starim više od 3.500 godina, a pretpostavlja se da je poznat više od 5.000 godina.

Koristili su ga brojni narodi, čak i Grci i Rimljani, a takođe je u srednjem veku bio korišten kao začin. Đumbir ima brojna lekovita svojstva, koristi se svež ili suv. Najveći proizvođači đumbira u svetu su: Indija, Kina, Indonezija, Nepal i Tajland.

Đumbir zahteva dosta topline i vlažnosti

Boja kore zadebljalog korena je smeđa, a ona može biti deblja ili tanja, što zavisi od vremena vađenja korena. Mesnati deo korena može biti beo, žut ili crven, zavisno od varijeteta. Pseudostablijke narastu do 1.2 metra visine. Formiraju se iz bazalnih listova. Stabljike konusnog oblika sadrže listove slične braktejama i svetlo žute su boje. Na rubu brakteja izviruju bledožuti cvetovi. Cvetne stabljike su retke.

Zahteva dosta topline i vlažnosti, ali ako je u posudi, može privremeno da borvi na senovitom položaju u vrtu. Ne podnosi mraz, direktno sunce, snažne vetrove niti zemljište koje je suviše vlažno. Ako u području vlada topla klima koja odgovara đumbiru, moguće ga je posaditi direktno u vrt.

Kako uzgajiti đumbir

Najbolje vreme za početak uzgajanja đumbira je rano proleće. U trgovini zdrave hrane ili supermarketu, moguće je nabaviti veći sveži koren, sa dobro razvijenim pupoljcima. Trebalo bi da bude svetlije boje, peskovito bež nijanse. Sadi se u posudu ispunjenu supstratom, a njim se i prekriva (sloj debljine mora biti najviše do 2.5 cm). Koren bi trebalo da bude okrenut prema gore kako bi se iz pupoljaka mogla razviti stabljika.

Posudu treba postaviti na osunčanu prozorsku dasku kako bi đumbir dobio dovoljno topline. U supstratu se ne sme zadržavati vlaga, tako da treba umereno zalivati dok biljka ne počne da raste. Nakon toga, đumbir je potrebno svakodnevno zalivati uz mesečno đubrenje organskim đubrivom ili mineralnim šubrivom formulacije 10-10-10 i držati na polusenovitom mestu. Đumbir kupljen u trgovini retko razvija cvet, tako da ga treba puštati da što više razvija lisnu masu.

Optimalno trajanje vegetacije đumbira je oko 10 meseci

Fotosinteza omogućuje veći razvoj korena. Biljku je potrebno uneti u kuću čim se temperature spuste ispod 10°C. Koren bi mogao da istrune ako se ostavi u hladnom i vlažnom supstratu. Par nedelja nakon što se stabljike dobro razviju, ispod površine supstrata moglo bi da se pojavi novo mlado korenje. Ono neće biti jakog ukusa.

Optimalno trajanje vegetacije je oko 10 meseci, a kraj je obeležen žućenjem i padom listova. Tada treba dnevno zalivanje zameniti sa zalivanjem jednom mesečno. Korenje može ostati u supstratu za sledeću sezonu ili se može izvaditi.

Đumbir i lekovitost

Đumbir se za lečenje primenjuje interno ili eksterno (u kombinaciji s baznim uljem trlja se po bolnom području). Preporučena doza je dve do tri kapi eteričnog ulja.

Đumbir ima dugu tradiciju u lečenju i ublažavanju probavnih problema. Vrlo je učinkovit u prevenciji simptoma (mučnina, povraćanje, nesvestica) povezanih sa kretanjem, posebno kod morske bolesti i kod mučnina tokom trudnoće. Deluje protivupalno, antikancerogeno, antioksidativno, pomaže u regulaciji težine i sprečava gojaznost.

Koristi se kao prirodan način za smirivanje bolova kod reumatskog artritisa i osteoartitisa, za snižavanje holesterola u krvi, za podsticanje apetita, kod lečenja čireva i kao preventiva u sprečavanju srčanog udara. Đumbir je odličan kod lečenja prehlade: pri pojavi prvih simptoma, može se kombinovati sa limunom svež ili kao čaj.

Foto: Brett_Hondow / Pixabay