Ruže - jesenje razmnožavanje reznicama

Jesen je period u godini koji će mnogi ljubitelji ruža iskoristiti za rezidbu, ali i za vegetativno razmnožavanje ruža reznicama. Orezivanjem se uklanjaju precvetali cvetovi, suve i slomljene grane, suvišne grane, grane sa simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina.

Na ovaj način se pozitivno deluje na zdravlje i lepši izgled ružinog grma. Suvišne grane koje bi bacili možemo da iskoristimo kao materijal za dobijanje novih sadnica.

Odaberite zdrave grmove

Kod jesenjeg razmnožavanja reznicama, ruža ima dovoljno vremena da dobro razvije koren tokom zime. Problem koji se može javiti je izmrzavanje reznice, ukoliko je zima veoma hladna. Tokom takvih zima, bolje je reznice posaditi u posude koje ćemo čuvati u prostoriji gde neće doći do njihovog izmrzavanja, ali ne sme biti prostorija sa grejanjem.

Za razmnožavanje reznicama uzimati grane sa grmova koji su stari najmanje dve godine. Grmovi bi trebalo da budu zdravi, bez vidljivih simptoma oboljenja i oštećenja od štetočina. Na njima ne sme da bude prezimljujućih oblika prouzrokovača oboljenja ili štetočina. Odabrati dobro razvijene grane, bez fizičkih oštećenja. Pupoljci u osnovi listova bi trebalo da budu dobro razvijeni.

Za reznice je najbolje uzeti središnji deo grane, debljine olovke. Vršni deo grane treba odrezati, jer je suviše tanak za kvalitetnu reznicu.

Razlikovati gornji i donji rez

Alat koji koristimo za sečenje treba biti oštar i dezinfikovan. Dezinfekciju je najlakše izvršiti alkoholom. Tup alat će izazvati nagnječenje, koje predstavlja ulazna vrata za prouzrokovače oboljenja i za štetočine, a nagnječenja mesta lakše izmrzavaju.

Na reznici treba razlikovati gornji i donji rez. Gornji rez treba biti ravan, a donji zakošen. Reznica je najčešće duga 10 cm do 20 cm i mora imati tri do pet dobro razvijenih pupoljaka koji se nalaze u osnovi listova. Sve listove sa reznice ukloniti ostavljajući oko jedan centimetar lisne drške.

Sadnja reznice se obavlja u gotov supstrat za ruže ili smesu zemlje i peska. Donji deo reznice sa jednim ili dva pupoljka uronite u hormon za ožiljavanje ili u biostimulatore, koje ste sami napravili. Reznice se posade tako da je jedan ili dva donja pupoljka u zemlji. Iz tog dela će se razviti koren. Iz gornjih pupoljaka će se razviti nova biljka ruže.

Paziti na razmak između reznica

Sadnja može da se obavlja na otvorenom. Mesto koje smo odabrali za sadnju trebalo bi da bude vodopropusno, da nije u potpunoj senci, ali ni na direktnom suncu. Reznice koje sadimo na otvorenom su izložene delovanju spoljnih uslova (temperatura vazduha i zemljišta, vlaga, vetar) i potrebno ih je zaštiti.

Reznice ruže je najlakše zaštititi plastičnim bocama, senom, slamom, lišćem. Ne koristiti najlon. Plastična boca je najlakši način zaštite. Boci se odreže dno i odvrne čep. Na svaku reznicu stavimo jednu bocu bez dna. Kroz otvor na vrhu boce stavimo tanki štap koji će čuvati bocu da je ne odnese jak vetar ili kiša. Otvor mora ostati otvoren, jer se kroz njega vrši ventilacija. U ovom slučaju boca ima ulogu malog plastenika.

Kod sadnje obezbediti razmak između reznica. Međuredni razmak treba da bude od 8 cm do 10 cm, a razmak u redu 7 cm do 8 cm. Nakon sadnje, reznice redovno zalivati, ali ne preterivati sa zalivanjem.

Šta kada želimo novu biljku što pre?

Ukoliko želimo što pre da dobijemo nove biljke iz reznica ili ako smo dobili na poklon lepu ružu koju želimo da razmnožimo, postupak je isti, ali sa tom razlikom što se ne skidaju dva gornja lista na reznici. Listovi nastavljaju sa procesom fotosinteze i hrane reznicu i pre nego što se razvije koren.

Sadnja se obavlja u supstrat na dubinu 1,5 cm do 2 cm. Kako bi obezbedili potrebnu vlažnost, saksiju sa reznicama prekriti vrećicom od najlona. Osim sadnje u zemljište, reznice se mogu staviti u posude sa vodom. Ovakve reznice držati na sobnoj temperaturi i već nakon 15 do 20 dana razviće se koren.

Foto: kontakt / Pixabay