Šimširov plamenac desetkovao šimšir u Zlatiborskom okrugu

Ove godine šimširov plamenac desetkovao je šimšir u Zlatiborkom okrugu. Radoslavu Gavriloviću iz Užica ova štetočina uništila je celu šimširovu živu ogradu. I ne samo njemu, već i u skoro svim delovima grada.

"U aprilu ove godine šimširova gusenica pojela je sav list žive ograde za samo dva dana. Prvo se pojavila kod komšinice preko puta, a onda kod mene i redom. Sigurno je ovde u okruženju zahvatio više od 10 kuća. Neverovatno, ali ta gusenica list usitni kao brašno. Potražio sam savet od prijatelja iz Poljoprivredne službe. Doneo mi je dve bočice neke tečnosti i neku prihranu za biljke, koje sam rastvorio u 20 litara vode. Sa tim sam prskao dva puta. Posle mi je rekao da ne diram ništa do proleća. Sada šimšir samo redovno perem. Mnogi su ovde povadili šimšir, a ja nisam hteo. Ta živa ograda je zasađena ima više od 100 godina i nikada joj ništa nije falilo. Sada vidim da se na pojedinom delovima razvijaju zelene grančice. Nadam se da će se oporaviti", rekao je Radoslav i dodao da je od prijatelja čuo da je šimširov plamenac u Srbiju došao prilikom uvoza šimšira iz Vijetnama.

Uz sadnice iz uvoza stigao i šimširov plamenac

Pojavu izazivaju larve leptira šimširovog plamenca

Dipl. ing. za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj službi Užice Zorica Lazić, kaže da se ovoj službi javio veći broj ljudi radi suzbijanja ove štetočine:

"Na okućnicama širom Zlatiborskog okruga primećeno je značajno sušenje šimšira  gajenog pojedinačno ili obliku žive ograde. Ovu pojavu izazivaju larve leptira šimširovog plamenca. Ovu štetočinu PIS Srbije prati i na svetlosnim klopkama na kojima je uočena velika brojnost u 2018. godini. Ova štetočina predstavlja ozbiljnu pretnju za šimšir i proglašena je jednom od najinvazivnijih štetočina u Evropi. Gusenice se u Evropi hrane samo šimširom i u potpunosti pojedi lisnu masu, te tako izazivaju golobrst, usled čega se šimšir osuši i propadne. Šimširov plamenac u Srbiji ima tri generacije".

Koje mere preduzeti?

Kada je reč o merama koje je potrebno preduzeti u slučaju pojave ove štetočine, na prvom mestu je orezivanje šimšira, ako se već u proleće ili početkom jula primete gusenice ili jači brst. Orezivanje je uklanjanje do 10% prirasta iz tekuće vegetacije. Ako je došlo do golobrsta, onda se orezuje do dela grane gde je očuvana kora da bi iz uspavanih pupoljaka mogao ponovo da lista. Ako je živa ograda u pitanju, treba orezivanjem zadržati formu žive ograde.

"U vreme polaganja jaja preporučuju se preparati na bazi a.m. piriproksifen. Deluje na stadijum jajeta i mlade gusenice. Ukoliko se primete mlade gusenice (prvog do trećeg stupnja), može da se primeni biološki preparat na bazi a.m. Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Ako se kasno primeti, pa su gusenice u starijem uzrastu i ako je brojnost gusenica značajno premašila prag štetnosti, treba primeniti preparat na bazi hlorantraniliprola, bifentrina, alfa-cipermetrina. U ekstremno jakim infestacijama u rasadniku može da se primeni preparat na bazi a.m. hlorpirifosa", navodi Lazićeva.

Veliki rizik od nepovratne štete

Ukoliko se ne primene mere zaštite, može doći do golobrsta. Veliki je rizik da dođe do nepovratnih šteta i oštećenja kore. U tom slučaju ne bi mogao šimšir da se obnovi. Prilikom zaštite šimšira treba se truditi da mlaz prskalice prodre u ceo žbun. Nakon nedelju dana od prvog prskanja, preporučuje se još jedno prskanje navedenim insekticidima.

"Kada gusenice porastu, teško se suzbijaju, jer pletu svilene zapretke u koje insekticid teško dospeva. Za velike žbunove treba koristiti leđne atomizere kako bi se cela površina šimšira zaštitila", posavetovala je Zorica Lazić.

Dodala je da se svetlosne lampe (klopke) nalaze u Sevojnu kod Užica i u Požegi: "Ovo je treća godina kako je šimširov plamenac u Srbiji, a najbrojniji ulovi su u 2018. godini. U Požegi je zabeleženo 13, a u Sevojnu 9 odraslih leptirova dnevno".