Skarletna tikva - egzotična bršljenasta vrsta koja podnosi i našu klimu

Ova egzotična vrsta potiče iz planina Kenije, iz tropskih područja Indije i sa ostrva u Indijskom okeanu. Pripada porodici bundeva koju karakterišu sorte sa raznovrsnim plodovima.

Skarletna tikva - Coccinia ima jedinstven izgled, veoma dekorativno lišće, cvetove i zanimljive plodove koji kada postanu zreli dobijaju crvenu boju. Poznata je pod nazivima: crveni krastavac, bejbi lubenica, tajlandski spanać, tikva prst.

Lokalno stanovništvo koristi ovu tikvu u ishrani, kao lekovitu i dekorativnu biljku. Osim plodova jede se i lišće. Mladi listovi i vrhovi stabljika kuvaju se i pripremaju kao blitva ili spanać. Zeleni plodovi se upotrebljavaju umesto krastavca. Jedu se sirovi i od njih se prave salate ili se prže sa drugim povrćem. Čak mogu da se kisele za zimu. Od zrelih plodova prave se džemovi, marmelade i kompoti, a mogu se jesti sirovi. Svežu ne bi trebalo previše konzumirati, jer se njeni sokovi koriste kao laksativ u narodnoj medicini. Kao ukrasna često zamenjuje bršljan.

Brzo raste, obavija i guši okolnu vegetaciju. Formira mnogo semenki. U tropskim područjima je izuzetno invazivna. I pored toga što je toploljubiva vrsta može da podnese kratkotrajnu negativnu temperaturu, ali najčešće propada sa prvim jesenjim mrazevima kada je ostavimo napolju. Zato sačuvajte njene krtole za sledeću sezonu.

Opis skarletne tikve

Po izgledu je veoma slična bršljanu. Njene loze narastu od 3 do 6m. U tropskim područjima je višegodišnja biljka. U kući ili stanu gde ima grejanja, preko zime možemo je uzgajati kao višegodišnju. Koren je krtolast. Kada se ne zaliva, nadzemni deo se osuši, ali će krtole sačuvati vodu i kasnije će iz njih nići nova biljka. Stabljika raste u obliku puzavice. Dekorativni listovi su urezani sa tri do pet režnjeva, glatke površine, tamnozeleni. Formira muške i ženske cvetove na jednoj biljci, ali se ponekad desi da formira isključivo cvetove jednog pola. Zbog te karakteristike potrebno je zasaditi više njih.

Ženski cvetovi su manji od muških. Cvet se sastoji od pet latica i prašnika ako je muški, odnosno latica i tučka ako je ženski. Muški dostiže veličinu do 3,5cm. Cvetove oprašuju insekti.

Plodovi svojim izgledom podsećaju na mini krastavce dužine do 5cm. Zeleni su dok su mladi i veoma često na sebi imaju pruge. Tokom dozrevanja menjaju boju u intenzivno crvenu. Meso ploda je slično želeu i ima ukus banane i lubenice. Sa jedne biljke može se ubrati oko 3kg ploda.

Setva i sadnja

Seme skarletne tikve se seje u februaru ili martu. U saksiju od 1l poseje se po jedna semenka. Klijavost je visoka. Kako bi mlade biljke napredovale, saksiju postavite na prozorsku dasku sa južne strane jer im treba mnogo svetlosti.

Ako je tmurno vreme, nabavite dodatno osvetljenje. Možemo saditi i krtole što je lakše i pouzdanije od setve semena.

U hladu neće dati plodove

To je tropska biljka koja za svoj rast i razvoj traži dosta svetlosti, vlage i toplote. Na kontinentu je možemo uzgajati samo kao jednogodišnju. Krtole možemo sačuvati preko zime i poslužiće nam za sadnju sledeće godine. Takođe, možemo sačuvati seme za setvu.

Njoj odgovaraju različita zemljišta sa dobrom drenažom, pH neutralna, sa dovoljno organske materije. Dobro je pre sadnje u sadne jame dodati kompost, humus ili pregoreli stajnjak. Birajte osunčane lokacije, jer u hladu neće dati plodove. Potrebno je redovno zalivanje. Posle sadnje na stalno mesto postavite oslonac na koji će se penjati ili je posadite pored visoke ograde, pergole. Ne sadite je pored drugih biljaka pošto ih obavija i guši.

Može da naraste i smeta, ali je tada treba orezati. Odrezane delove treba ukloniti i uništiti, jer se lako ukorenjuju, ili ih iskoristite za dobijanje novih biljaka.

Od štetočina napadaju je lisne vaši, grinje i tripsi.

 Fotografije korišćene u tekstu podležu Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.