Sada se uzimaju reznice ruže, hortenzije, ukrasne dunje, jasmina, pelargonija, jorgovana, berberisa, četinara, bobičastog voća, lovora, lavande i mnogih drugih vrsta.
Period pred nama je idealan da se uzmu reznice raznih biljnih vrsta i da ih tako razmnožimo. Grančice su pune biljnih sokova i tek počinju da postaju drvenaste. Neke se bolje ukorenjuju dok su potpuno zelene, a za druge je bolje sačekati da počne proces lignifikacije, stvaranja drveta.
Najčešće se uzimaju delovi grančica dugi od 10 do 20 cm. Kada želimo razmnožiti vrste koje formiraju višegodišnji grm potrebno je uzeti mladu granu koja je odrvenila pri dnu, da je srednji deo u fazi prelaska i da je vrh još uvek zelen. Idealno je da ima dva do četiri pupoljka.
Kada želimo da razmnožimo bobičasto voće, reznice se uzimaju posle berbe, a kod cvetnih uzimamo ih 10 do 15 dana posle cvetanja.
Rezidbu obaviti oštrim i dezinfikovanim alatom. Biljke sa kojih uzimamo reznice treba da budu zdrave, ne smeju da imaju simptome oboljenja ili znakove napada štetočina. Pupoljci treba da su dobro razvijeni. Sa reznice se uklone listovi, ali ostave se dva gornja.
Kako bi podstakli formiranje korena, potrebno je donji deo od tri centimetra umočiti u smesu hormona za ožiljavanje ili možemo da koristimo rastvor vrbe.
Ljubitelji ruža mogu da provere da li mogu uzeti reznice pritiskom na trn sa strane. To su nedozreli jednogodišnji prirasti. Ako se polomi, to je znak da je grančica završila procese i da se može ukoreniti. Njene reznice moraju da imaju tri do četiri pupoljka i biti duge do 20 cm.
Dakle, sada se uzimaju reznice ruže, hortenzije, ukrasne dunje, jasmina, pelargonija, geranija, kerije, jorgovana, budleje - letnog jorgovana, berberisa, četinara, bobičastog voća, lovora, lavande, lovor višnje, ružmarina, viburnuma, šeflere i drugih vrsta. Pre rezanja potrebno je matični grm dobro zaliti. To će osigurati da reznice budu dobro snabdevene vodom i smanjićemo stres od rezidbe.
U slučaju da želimo da razmnožimo tuju, uzimamo grančicu sa komadićem starog drveta.
Za sadnju pripremite male posudice i propusni supstrat koji je prethodno dezinfikovan. Supstrat možete i sami napraviti od 1/3 peska i 2/3 obične zemlje. Posudicu napunite, pritisnite sadržaj i dobro zalijte. Ostavite preko noći da se suvišna voda ocedi. Sledeće jutro olovkom napravimo rupu u koju utisnemo reznicu na dubinu od dva do tri centimetra i pritisnemo zemlju oko nje.
Posudicu sa posađenom reznicom možemo staviti na mesto koje je u seni, da ne bude direktno izložena suncu. Optimalna temperatura se kreće oko 25ºC, a vlažnost vazduha treba da je oko 80 odsto.
Na donjem delu reznice neophodno je da postoji deo iz koga će se razviti koren, a na gornjem od dva do četiri pupoljka iz kojih će se razviti nadzemni deo. Kako bi sprečili isušivanje, na gornji rez pre sadnje možemo svećom da nakapamo vosak ili parafin ili se kod većih količina vrh potopi u rastopljen parafin.
Iznad saksije i reznice možemo da postavimo plastičnu flašu kojoj smo odsekli dno ili upotrebitli vrećicu za pakovanje (za zamrzivač). Potrebno je povremeno provetravati, odnosno skidati ovu zaštitu. Potpuno se uklanja kada se sadnice ukorene i počnu da rastu.
Tokom procesa ukorenjivanja supstrat treba da bude vlažan, ali ne i prevlažan. U zavisnosti od vrste, proces stvaranja novog korenja traje od tri nedelje do dva meseca.
Tagovi
Autorka
