Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bolesti vinove loze
  • 31.08.2022. 07:30

Bolesti stabala vinove loze nanose velike ekonomske štete - pomoću gljivica do rešenja?

U istraživanju je otkriveno kako gljivice zajednički deluju u ostvarenju infekcije stabla vinove loze, razvoju bolesti i sprovođenju kontrole.

Foto: Depositphotos/maria.symchych
  • 97
  • 41
  • 0

Bolesti stabala vinove loze (eng. Grapevine trunk diseases) sve više se šire i postaju veliki problem u vinogradarstvu. Uključuju grupu gljivičnih bolesti koje uzrokuju sušenje i propadanje čokota. Najznačajnije su eska, petrijeva bolest, crna noga i botriosferijsko sušenje vinove loze, apopleksija i eutipoza. 

Njima je zahvaćeno skoro 20 odsto svetskih vinograda, saopštila je Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino. 

Nova studija međunarodne grupe istraživača predvođena Univerzitetom Masačusets Amerst pokazala je da gljivice sarađuju u napadu na vinovu lozu stvarajući "vanćelijske bombe", piše Decanter

Rezultati istraživanja bi mogli pomoći u zaštiti zasada. Procena iz 2012. godine je pokazala da su ova oboljenja odgovorna za 1,5 milijardi dolara godišnje ekonomske štete širom sveta.

Zajedničko delovanje gljivica

Proučavano je delovanje gljiva povezanih s eutipoznim odumiranjem stabla i eskoriozom i njihova saradnja u probijanju ćelijskog zida u tkivu loze. Značajno je istaći da gljivice koje izazivaju odumiranje drveta prodiru u unutrašnjost kroz rane, najčešće prilikom rezidbe.

Rezidba vinove loze - koje su najčešće greške i kako ih izbeći?

Istraživači su otkrili da jedno jedinjenje koje gljive ispuštaju u drvo dovodi do smanjenja sadržaja gvožđa, a druga grupa jedinjena proizvodi hidrogen peroksid.

Rezultati istraživanja bi mogli pomoći u zaštiti zasada (Foto: M.C.Celić)

"Kada se hidrogen peroksid susreće sa redukovanim gvožđem dešava se eksplozivna reakcija koja oslobađa mnoštvo radikala kiseonika koji oštećuju drvenasto tkivo", rekao je profesor mikrobiologije na pomenutom Univerzitetu Beri Gudel.

Navodi se da ovakve reakcije uništavaju ćelijski zid i omogućavaju gljivicama prodiranje u ćelije koje su bogate šećerom. To im omogućava rast i dalju kolonizaciju drvenastog tkiva. Kako bi se poremetio ovaj proces i sprečilo prodiranje, neophodna je primena antioksidanasa i kelatora niske otrovnosti, odnosno materija koje regulišu vezivanje minerala i drugih jona. 

Gudel je naveo da postoje određene bakterije i gljivice koje stvaraju neophodne antioksidanse i kelatna jedinjenja.

"Naše istraživanje pokazuje da bismo mogli upravljati i zaustaviti bolesti stabla kroz bio tretmane povećanjem prirodnog prisustva ovih antagonističkih organizama na vinovoj lozi", komentarisao je. Neophodno je još ispitivanja na terenu, ali ovo otkriće predstavlja izuzetan proboj u razumevanju procesa koji učestvuju u razvoju razorne bolesti i njenoj kontroli.


Tagovi

Bolesti debla vinove loze Sušenje vinove loze GTD Eska Istraživanje Gljivice


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Festival gastronomije “Ukusi Vojvodine” održan je 5. i 6. novembra u jednom beogradskom tržnom centru. Gastronomski stručnjak Saša Mišić pripremao je rezance sa makom, a brojni izlagači promovisali su razne specijalitete, zimnicu i druge do... Više [+]