EU izgubila 257.000 vinogradarskih poseda u periodu od 2015. do 2020.

Nastavlja se restrukturiranje vinograda u Evropskoj uniji. Kao rezultat petogodišnjeg prikupljanja podataka, Eurostat je objavio Izveštaj koji prati sva dešavanja na tržištu proizvoda od grožđa i vina te proizvodni potencijal vinograda EU kao i njihova struktura.

Gubitak poseda veći od 10 odsto

U periodu između 2015. i 2020. godine, površina vinove loze u EU u celini je ostala relativno stabilna. Ali, u istom periodu došlo je do smanjenja broja vinogradarskih posjeda za oko 10,3 odsto što znači gubitak od njih 257.000.

Uglavnom se radi o gubitku poseda manjih od jednog hektara. Dakle, takvih je 226.000 manje nego 2015. godine.

U 2020. godini 82,4 odsto vinograda u EU bila je posvećena proizvodnji grožđa za kvalitetno vino, a odnosi se na proizvode zaštićene oznake porekla. Reč je o 2,1 milion ha što odgovara 65,3 odsto površina. Na vina zaštićene geografske oznake odnosilo se 0,5 miliona ha, što odgovara 17,1 odsto.

Najveće vinograde ima Španija

Tri četvrtine površina pod vinovom lozom, odnosno 74,9 odsto, nalaze se u Španiji, Francuskoj i Italiji gde je bilo i oko dve petine (38,7 odsto) vinogradarskih poseda u 2020. godini.

Najveći broj poseda imali su Rumuni, skoro 0,8 miliona ha što je 37,9 odsto. 

Portugalija je imala najveći gubitak poseda, njih 98.000, a za njim slede Italija sa 78.000 i Španija u kojoj ih je manje za 34.000.

U ovom prikupljanju podataka bilo je uključeno 16 država članica koje imaju minimalnu zasađenu površinu od 500 ha vinograda.