Evo koja je prednost ručne berbe vinskog grožđa, a koliko štedi mašinska

Organizacija berbe vinskog grožđa zavisi od veličine vinograda, količine obranog roda, raspoložive radne snage, primenjene mehanizacije, kapaciteta za prihvat i preradu grožđa.

Prednost ručne berbe

Berba se obavlja ručno i mašinski. Ručna je najzastupljenija kod najvećeg broja proizvođača u Srbiji. Obično se za berbu angažuje 30 do 50 radnika, dok je minimum radnika za jedan hektar 20 do 30 po jednom radnom danu. Ručna berba je spora i skupa, ali ima određene prednosti u odnosu na mehanizovanu. Osnovna prednost je što radnici izvode selektivnu berbu, pri kojoj se beru potpuno zreli i zdravi grozdovi, a odbacuju oštećeni i zaraženi.

Nedozreli se ne beru, već se ostavljaju kako bi eventualno dozreli. Berba se izvodi makazama sa uskim sečivima, ređe nožićima. Prilikom presecanja peteljki i manipulacije sa grozdovima, vodi se računa da se bobice što manje oštećuju.

Ručna berba se ne obavlja po visokim temperaturama, kada je grožđe pregrejano, niti se bere grožđe vlažno od kiše ili rose, jer je tada sklono brzim oksidacijama.

Transport u hladnjaču

Grožđe vinskih sorti (Vitis vinifera L.) bere se ručno u gajbice, zapremine 10 do 25 litara koje se postavljaju duž redova. Iza berača angažuje se prolazak utovarne grupe koju čine traktorista, dvojica radnika koja dodaju i dvojica radnika koji pakuju gajbice na prikolici. Postoje i specijalizovane prikolice za transport grožđa u koje se gajbice izručuju čim se napune grožđem. Veoma je važno da se grožđe preveze u roku 1 do 2 časa posle berbe, kako bi se izbeglo njegovo pregrevanje, pucanje bobica i oksidacija šire.

Ne berite grožđe samo po boji: Kako odrediti pravi trenutak za berbu?

Gajbice se nakon berbe unose u hladnjaču kako bi se snizila temperatura grožđa, imajući u vidu da je tek ubrano grožđe zagrejano i nepogodno za bilo koji vid dalje tehnološke prerade. Po "temperiranju", grožđe se iznosi iz hladnjače i za proizvodnju vrhunskih ili vina iz posebne berbe i na vibracionom stolu dodatno probira. Daljom preradom grožđe se mulja putem presa ili muljača uz odvajanje peteljke i po ustaljenoj recepturi tehnologa proizvodi se belo, roze ili crveno vino.

Mašinska berba zamenjuje veliku broj radnika

Mašinska berba zastupljena je kod proizvođača sa velikim površinama pod vinovom lozom. Kombajni za berbu vinskog grožđa mogu da budu vučeni ili samohodni. Rade po principu otresanja i usisavanja bobica sa špalira. Po obavljenoj berbi, grožđe se transportuje do preradnih kapaciteta gde se u velikim muljačama obavlja brzo muljanje, zatim hlađenje i sumporisanje šire sumpor dioksidom.

Upotreba kombajna za berbu vinskog grožđa ima opravdanja s aspekta učinka, imajući u vidu da jedan kombajn zamenjuje veliki broj radnika. U zavisnosti od konstrukcije, jedan kombajn sa 2 do 4 operatera može da obere 0,5 hektara za jedan sat, što je u proseku 20 do 50 puta brže u odnosu na ručnu berbu. Osim toga, kombajn za berbu može da je obavlja u dnevnim i noćnim uslovima i da je dnevni učinak do 10 hektara. Prednost mašinske berbe je i u tome što se tokom berbe kombajnom ova ne prekida do završetka berbe grožđa.

Kod mašinske berbe nedostatak je što su kombajni za berbu skupi, nije moguće obaviti probirnu berbu, u berbi dolazi do povređivanja bobica i da upravo zbog povreda i procesa koji započinju u bobici, transport do preradnih kapaciteta mora da bude brz i dobro organizovan.

U Evropi se mašinski bere 20 odsto površina

Neke sorte, kao što je kaberne sovinjon, rizling, furmint, su veoma pogodne za mehanizovanu berbu, jer imaju čvrste bobice sa debelom pokožicom koje se lako odvajaju od peteljčica. Sorte sa tankom pokožicom su osetljive na pucanje i kod njih su veći gubici šire tokom berbe.

Danas se većina vinograda u Novom svetu obere mehanizovano, a u Evropi do 20 odsto površina, pri čemu se postiže smanjenje troškova berbe vinskog grožđa za oko 75 odsto.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor