"Isključivanjem" gena osetljivosti, naučnici mogu da povećaju otpornost sorti vinove loze na bolesti

Genetska modifikacija organizama u konzervativnoj Evropi nije naišla na plodno tlo, ali se čini se da je stigla prihvatljiva alternativa, čiju primenu u vinogradarstvu već danas možemo videti u Italiji.

Precizno uređivanje gena tj. njihovo gašenje ili "popravljanje“ moguće je zahvaljujući CRISPR tehnici.

“Dolazi jedna revolucionarna tehnika, koja se zasniva na preciznom uređivanju dela gena biljaka putem koje se radi isključivo u intervenciji unutar postojećih sorti”, rekao je profesor dr nauka Darko Preiner (na naslovnoj fotografiji) iz Zavoda za vinogradarstvo i vinarstvo Agronomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, govoreći o aktuelnim novitetima iz vinogradarsko-vinarske nauke na ovogodišnjem susretu vinara i vinogradara, Sabatina, u susednoj Hrvastkoj.

Šta je CRISPR?

CRISPR (skraćeno od ‘clustered regularly interspaced short palindromic repeats’) tehnika imitira prirodnu pojavu mutacija. Onu koja se kontinuirano događa oko nas, kroz vreme i broj ponavljanja. Ona koristi enzime za ‘sečenje’ i popravljanje pojedinih gena. Relativno je nova, a za nju su Francuskinja Emanuela Šarpentje i Amerikanka Dženifer Doudna dobile Nobelovu nagradu za hemiju 2020. godine.

Uveliko se već koristi u zdravstvu, ali za nju itekako ima mesta i u poljoprivredi. 

Za razliku od GMO-a gde se obavlja unos drugog DNA organizma u postojeći, ovde toga nema. Sa njom se može definisati unapred šta ćemo dobiti ako neke gene 'ispravimo', što nije slučaj kod spontanih mutacija.

“Za razliku od ukrštanja, nemamo problema gubitka imena, nema gubitka svojstava roditelja”, dodao je profesor Preiner i naglasio da je isključivo reč o korekciji gena osetjivosti. 

Prve sadnice u Italiji

Prve CRISPR vinove loze, sorte Šardone nalaze se danas u eksperimentalnim vinogradima italijanske regije Veneto. Tamošnji istraživači su na toj popularnoj vinskoj sorti ‘prigušili’ gen osetljivosti povezan sa blokadom ranog odgovora na plamenjaču vinove loze. Ta je ‘nadogradnja’ sad već potvrđena u laboratoriji i plasteniku gde su naučnici ustanovili očekivani učinak - smanjenu osetljivost na ovu značajnu bolest vinove loze.

Ova intervencija poboljšava otpornost, ali ne sprečava štete od plamenjače u potpunosti.

S obzirom na širok spektar mogućnosti primene ove revolucionarne metode “pozitivno je što nema preterano negativnih reakcija na ovu tehniku globalno”, primećuje profesor Preiner i otkriva kako se već istražuje uticaj nivoa osetljivosti na druge bolesti, što može biti šansa i za revitalizaciju pojedinih starih sorti vinove loze.

Zanimljiva je informacija da je jedan od najglasnijih italijanskih protivnika GMO tehnologije, Etore Prandini podržao CRISP - i to posadivši prvu dorađenu sadnicu vinove loze u eksperimentalni vinograd. 

“Čini se kao pouzdana tehnika, ali se bojim da bi je evropski konzervativizam mogao bitno ograničiti”, čulo se među stručnjacima za genetiku vinove loze.