Najvažniji radovi u vinogradu tokom zimskog perioda

Godišnji ciklus vinove loze možemo da podelimo na dva perioda - vegetacija i zimsko mirovanje. U periodu jesen-zima od radova u vinogradu izdvajaju se đubrenje, duboka obrada zemljišta, zaštita loze od niskih temperatura i rezidba. Stručnjak za vinarstvo i vinogradarstvo i viši stručni saradnik u PSSRS Alen Predić dao je kratka uputstva za svaki od zimskih radova koje treba obaviti u vinogradu.

Đubrenje vinograda može da se obavlja tokom cele godine, ali zbog različitih faktora pretežno se izvodi u jesen i rano proleće i jedan deo tokom vegetacionog perioda. Klimatski uslovi i vrsta đubriva u najvećem stepenu određuju vreme izvođenja.

"Po vremenu, tehnici izvođenja i uticaja na lozu razlikuju se redovno, koje se obavlja u periodu mirovanja, i prihranjivanje loze koje se vrši tokom vegetacionog perioda", podseća Predić. 

Organska i mineralna đubriva

Redovno đubrenje se na težim zemljištima obavlja isključivo u jesen, a na lakšim i sa lakše rastvorljivim đubrivima može i u proleće. Blagovremeno izvođenje omogućuje da se do početka vegetacionog perioda izvrši mineralizacija organskih đubriva i migracija hranljivih elemenata do rizosfere. Vrši se organskim i mineralnim đubrivima.

"Organska đubriva, stajnjak i kompost, unose se u jesen na dubinu od 15 do 20 cm. U zavisnosti od veličine parcele, sistema gajenja loze i raspoložive tehnike mogući su različiti postupci njegovog unošenja u zemljište", kaže stručnjak i dodaje da se mineralna đubriva unose u zemljište u jesen, proleće i tokom zime ukoliko vremenski uslovi to omogućavaju.

Teže rastvorljiva, fosforna i kalijumova, i kompleksna đubriva u kojima ova dva elementa dominiraju se unose u jesen, a jednokomponentna azotna isključivo u proleće.

"Tehnika unošenja mineralnih đubriva može da bude različita: rasturanje po celoj površini neposredno pred duboku obradu zemljišta, deponovanje na dubinu do 35 cm pomoću plugova podrivača s depozitorom i injektiranje kada su u pitanju tečna đubriva", precizira Predić.

Obrada zemljišta

Osnovna podela obrade zemljišta se zasniva na dubini i vremenu izvođenja i deli se na duboku, koja se izvodi tokom zimskog mirovanja loze, i plitku koja se višekratno izvodi tokom vegetacionog perioda. Duboka obrada obuhvata podrivanje zemljišta, jesenju duboku obradu zemljišta i zagrtanje. Podrivanje se izvodi pomoću posebnih traktorskih plugova podrivača.

"Glavno obeležje ove radnje je da se zemljište u međurednom prostoru, na udaljenosti jedan do 1,5 m od reda, proseče i rastrese", ističe, napomenuvši da nož podrivača mora da bude oštar kako ne bi dolazilo do čupanja debljih korenova.

Dubina podrivanja se kreće od 40 do 70 cm u zavisnosti od klimatskih i zemljišnih uslova, a izvodi se u jesen u periodu od otpadanja lišća do jačeg zamrzavanja zemljišta.

Zagrtanje loze

U klimatskim oblastima u kojima se tokom zime javljaju temperature niže od -15°C vrši se zagrtanje kako bi se stablo loze zaštitilo od izmrzavanja. Pri tome se znatan deo zemlje nabacuje na red u obliku banka ili humke na svaki čokot pojedinačno.

Sloj zemlje koji se nabacuje prilikom zagrtanja zavisi od oblika čokota, širine međurednog rastojanja, tipa zemljišta i sredstava s kojima se vrši, takođe posle opadanja lišća.

U zavisnosti od ekoloških uslova i ciljeva koji žele da se postignu rezidba loze se obavlja u različito vreme. Ona u toku zimskog mirovanja se naziva još i rezidba na zrelo.