Najveći vinograd u Evropi se nalazi u jednoj od njenih najmanjih država

Vinograd od impresivnih 2.310 hektara predstavlja najveću plantažu vinove loze u celoj Evropi. 

Pored nekoliko reka; Morače, Cijevne, Ribnice, Zete, Marzeve i Sitnice smestilo se Ćemovsko polje, ali i prestonica Crne Gore. Prelepi krajolik nedaleko od Jadranskog mora i jezera Skadar pružao je idealne uslove za smeštaj glavnog grada, današnje Podgorice pored koje je i navedeno nepregledno polje na kojem se danas nalazi 13. jul plantaže koje se prostiru na 2.310 hektara površine pod vinogradom i na oko 80 hektara matičnjaka vinove loze i voćnjaka breskve.  

Kako i kad je sve počelo?

Ima već pola veka od prvih planova o podizanju najpoznatije crnogorske plantaže. U pusti kamenjar modernim pristupima tadašnjih stručnjaka hektar po hektar se pretvarao u obećavajuće proizvodne površine. Pred ljudskim znanjem i snažnim mašinama stene su se lomile i pretvarale u vinograde. Projekat koji je pokrenut polovinom sedamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od najvećih poljoprivrednih zahvata u Evropi tog vremena, vrednosti preko 60 miliona tadašnjih američkih dolara.

Prvi zasadi i moderna proizvodnja vina započinje osnivanjem poljoprivrednog kombinata 13. jul, davne 1963. godine. Kasnije je preimenovan u 13. jul plantaže. Između 1977. i 1982. godine zasađeno je neverovatnih 10 miliona trsova vinove loze. Ćemovsko polje koje je samo nekoliko godina pre toga bilo kamenjar pretvorilo se u idilu modernog vinogradarstva. 

Sadio se poznati crnogorski vranac, krstač, a kasnije i druge plemenite sorte vinove loze. Vranac je zastupljen na 70 odsto površina proizvodnog kompleksa. Sa preko 2.500 sunčanih sati godišnje polje je već prvih godina rodilo i prinosom i kvalitetom. To je bio rezultat struke, preciznog planiranja investiranja i pre svega dugoročne vizije svojevremene države.

Nepresušnom motivacijom i nakon pola veka obaraju se rekordi

Kroz sve te godine kompanija se neprekidno opremala novim znanjima, veštinama, pristupima i novim tehnologijama. 13. jul plantaže su jedna od najznačajnijih kompanija današnje ekonomije Crne Gore. Na najprestižnijim takmičenjima redovno se sakupljaju najviše rangirana priznanja i diplome za vina i rakije. Vina se izvoze u preko četrdesetak zemalja od Australije, Azije, Evrope do Amerike. 

Zanimljivo je da se današnjih 95 odsto vinograda bere ručno. S vojskom od preko 2.000 radnika ceo rod se obere za nešto više od mesec dana. Godišnji plodovi, u prosečnim godinama, se kreću oko 20 miliona tona grožđa, a proizvodnja vina doseže 17-18 miliona boca. 

Svake godine sa zameni oko 50 hektara vinograda novim zasadima. Kako bi ceo proces proizvodnje glatko tekao stalno zaposleno je 700 radnika. Ulaganje u stručan kadar, istraživanje i razvoj novih tehnologija je ključ uspeha. Plantaže su u državnom vlasništvu i za razliku od većine poljoprivrednih kombinata iz prošlog veka ova kompanija nikad nije poklekla pod liberalnim tržištem. 

Za potrebe skladištenja vina, pored impresivnog vinogradarstva, koriste se čak tri podruma kapaciteta 30 miliona litara. Svaki ima svoje karakteristike i namenu, a pored vinogradarskog i vinarskog dela, bave se voćarskom proizvodnjom, ribarstvom i ugostiteljstvom.  

Dakle, najveći vinograd u Evropi se nalazi u jednoj od njenih najmanjih država.