Od Rimljana, kralja Petra I do današnjih 500 ha Oplenačkog vinogorja

Porodica Aleksandrović iz Vinče svakako je među prvima započela uzgoj vinove loze u Šumadiji. Zasadi su se godinama uvećavali pa tako ova porodica sada poseduje preko 70 hektara vinograda i ovom kraju daje poseban pečat kada je ova grana agrara u pitanju.

"Sa rimskom kulturom na naše prostore doneli su i kulturu uzgajanja vinove loze. Uvek su vinogradi opstajali na ovom području čak kasnije vidimo po popisima iz turskih teftera da su se ogromne količine poreza plaćale na osnovu ovih zasada. Dva veka loza uspeva na ovim prostorima, zasigurno se zna i ovo selo dobilo je ime po vinovoj lozi i vinu. Za vreme starih Rimljana zvala se Vincea, u srednjem veku Vinica, a danas Vinča, direktna asocijacija sa čim se ovo stanovništvo bavilo", vlasnik jedne od najvećih vinarija na ovom prostoru Boža Aleksandrović i dodaje da nakon perioda kada je bilo otežano uzgajanje nastupa savremen pristup dolazi s’ početka 20. veka kada su kralj Petar I pa za njim Aleksandar zasadili oko 60 hektara vinograda.

"Oni su tada uvezli visoko kvalitetni sadni materijal iz Francuske, zasadili ga na Oplencu i tako se raširilo dalje. Tako je i moja porodica koja je blisko sarađivala sa njima došla do tog sadnog materijala i obogatila sortiment. Do tada smo imali od autohtonih sorti prokupac, smederevku, one su bile osnov u našem domaćinstvu koje je imalo dva do tri hektara vinograda."

A sa širenjem vinograda koje su ostavili Karađorđevići obogatio se čitav sortiment pa su se i sela obogatila sortama.

Oko 500 ha vinograda i 15 vinarija

Promociji oplenačkoj kraja kao takvog doprineo je davne 1931. godine kralj Aleksandar Karađorđević koji je podigao tu prvu vinariju. Od te godine, kreće sve intenzivnije podizanje zasada pod vinovom lozom pa se tako sada u opštini Topola nalazi oko 500 hektara vinograda i oko 15 vinarija, od kojih su neke još u pripremi. Ovakav potencijal se bez sumnje može višestruko iskoristiti za razvoj vinskog turizma. 

"Taj razvoj je primetan zadnjih petnaestak godina ali je u zadnjih pet godina doživeo ekspanziju pogotovo relacija oko Topole i ka Aranđelovcu, samo tu ima oko 15 vinarija. Potencijal vinskog turizma i spajanje ovih prirodnih lepota koje Šumadija ima i Oplenačko vinogorje, svakako je budućnost za čitavu regiju", kaže Aleksandrović i dodaje da ukoliko se sve prirodne lepote ukomponovane sa različitim vinima, hranom i smeštajem, na pametan način iskoriste mogu biti velika razvojna šansa Topole. 

Podrum iz 1931. godine bio je najmoderniji podrum tog vremena, sa najsavremenijom opremom. Građen je po ugledu na francuske podrume, dužine 45, širine 15.5 i dubine 12 metara. Kompleks Kraljevih vinograda obuhvatao je 40 ha. Vinarija je iznikla na mestu gde je kralj Petar I podigao mali podrum, u kojem je sve do početka Velikog rata prerađivano grožđe. Prvi lift u Srbiji, uvežen iz Štutgarta, ugrađen je upravo u Kraljevom podrumu iste godine kada je i sagrađen. I dan danas je u funkciji. 

Danas je jedan deo vinarije pretvoren u muzej, degustacionu salu i arhivsku vinoteku.

Od daleke 1962. godine, u Topoli se svakog drugog vikenda u oktobru održava privredno-turistička manifestacija Oplenčka berba. Istovremeno sa ovom svetkovinom traje i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva, a sve u čast vina i grožđa. Ulice do Oplenca ispunjene su brojnim štandovima na kojima se između ostalog može kupiti vrhunsko grožđe i vino.