Plamenjača vinove loze: Od čega zavisi broj tretiranja?

Vinova loza se, zahvaljujući povoljnim agroekološkim uslovima, a pre svega zemljištu, klimi i reljefu, u Srbiji uspešno gaji na više od 15.000 hektara. Međutim, proizvodnju osetljivih autohtonih, ali i inostranih sorti, ugrožava nekoliko biljnih bolesti: plamenjača (Plasmopara viticola), pepelnica (Erysiphe necator), siva trulež (Botrytis cinerea), crna pegavost (Phomopsis viticola), kao i crna trulež vinove loze (Guignardia bidwellii).

Ipak, jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja je plamenjača koja se javlja u svim područjima gde se gaji vinova loza, a u povoljnim uslovima može da nanese i stopostotne štete. Patogen prezimljava u vidu oospora u opalom lišću, a primarnu infekciju može da ostvari na proleće kada je list veličine svega tri centimetra, temperatura iznad 10 stepeni i vlažnost listova dva do tri dana.

Simptomi najpre na listovima

Osim primarne, ova pseudogljiva tokom vegetacije, u povoljnim uslovima ostvaruje i više sekundarnih infekcija. Optimalna temperatura u tom slučaju mora biti između 18 i 22 stepena, relativna vlažnost 90 odsto i vlaženje lista svega nekoliko sati. Broj sekundarnih infekcija zavisi od toga da li je godina kišovita ili ne. Ukoliko jeste, infekcije će se preklapati, što znatno otežava suzbijanje.

Simptomi ove bolesti se najpre uočavaju na listovima u vidu okruglih, svetlozelenih, a kasnije i hlorotičnih pega koje se šire izazivajući nekrozu. Takođe, na naličju lista se zapaža beličasta prevlaka koja je kasnije prisutna i na bobicama koje se suše i propadaju. U slučaju jače zaraze, takvi vinogradi izgledaju kao da su vatrom spaljeni. Simptomi mogu biti prisutni i na lastarima u vidu pega usled kojih, tokom letnjih meseci dolazi do pucanja.

Koje mere preduzeti?

Primenom preventivnih i zaštitnih mera, možemo smanjiti mogućnost ostvarivanja infekcije pomenutog patogena i sprečiti eventualnu štetu u vinogradu.

Preventivne mere podrazumevaju blagovremenu i pravilnu rezidbu, uklanjanje oštećenih i zaraženih lastara, zakidanje zaperaka kao i primenu optimalne količine azotnih đubriva. Prilikom podizanja zasada treba voditi računa o tome da vinograd bude na blagoj padini, nikako pored reka ili u depresijama.

Takođe, neophodno je obezbediti dobru provetrenost vinograda čime se smanjuje mogućnost za pojavu bolesti.

Od hemijskih mera primenjuju se preventivni i sistemični fungicidi, a zbog potencijalne rezistentnosti na preparate, preporučuje se njihova kombinacija. Sistemične fungicide treba primeniti u osetljivim fazama razvoja vinove loze, a to je period pre cvetanja, cvetanje i precvetavanje. Tada se koriste sredstva na bazi aktivne materije fosetil-aluminijum, metalaksil, cimoksanil, azoksitrobin, piraklostrobin i drugi. Od preventivnih fungicida kod nas se primenjuju kaptan i folpet, a ne treba zaboraviti ni bakarne preparate koji imaju važnu ulogu u smanjenju infekcionog potencijala, ne samo plamenjače, već i ostalih bolesti vinove loze.

Profesor u penziji: Obnavlja vinograd, ali na stari način?

Broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova i u rasponu je od 7 do 20 dana. Ukoliko su uslovi za razvoj bolesti pogodni broj tretiranja je veći, a vremenski interval kraći. U godinama sa velikim brojem padavina neophodno je obaviti oko 12 tretiranja, dok je taj broj znatno manji, ako su padavine na minumumu. U sušnim godinama, kao što je to bio slučaj sa prethodnom, dovoljno je obaviti dva do četiri fungicidna tretmana.