• Prihrana vinove loze
  • 04.11.2019. 10:00

Saveti za pravilno đubrenje vinograda

Folijarna analiza je brza metoda utvrđivanja potrebe za đubrenjem. Zasniva se na činjenici da je sadržaj hranljivih elemenata u listu odraz njihovog saržaja u zemljištu, kaže Suzana Jerkić, stručnjak za voćarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Foto: Gordana Nastić
  • 369
  • 189
  • 1

Đubrenje vinograda u plodonošenju izvodi se svake godine. Metode koje se koriste za utvrđivanje potreba za đubrenjem vinove loze mogu se svrstati u dve grupe: biološke metode i analiza zemljišta.

Bološke metode utvrđivanja potrebe za đubrenjem temelje se na vizuelnoj oceni nedostataka hranljivih elemenata, hemijskoj analizi biljnog materijala u periodu vegetacije vinove loze, rezultatima ogleda sa gajenjem vinove loze u vegetacionim sudovima ili vinogradu. U vinogradastvu se danas koriste dve metode za određivanje potreba za đubrenjem: analiza listova, odnosno folijarna analiza i analiza sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu.

Uzorci lišća suše se na vazduhu

Suzana Jerkić, stručnjak za voćarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da je folijarna analiza brza metoda utvrđivanja potrebe za đubrenjem. Zasniva se na činjenici da je sadržaj hranljivih elemenata u listu odraz njihovog sadržaja u zemljištu.

Uzorci listova za analizu uzimani su ranije više puta tokom vegetacije. U poslednje vreme to se preporučuje i praktikuje samo dva puta u početku cvetanja i u fazi zrenja grožđa. Za jednu sortu sa jedne parcele (od npr. 4 - 5ha, izuzetno sa 10h) u istim uslovima gajenja uzima se jedan uzorak od 100 listova sa više prosečnih čokota po slučajnom izboru.

Uzeti uzorci lišća suše se na vazduhu, a zatim u sušnici na 60 Celzijusovih stepeni. Osušeno lišće samelje se i onda se analizira sadržaj hranljiivih elemenata. Lišće se analizira svake godine.

"Analiza zemljišta se razlikuje od folijarne analize jer se obavlja svake treće ili četvrte godine. Zemlja za analizu uzima se na dve dubine 0 - 30 cm i 30 - 60 cm, zajedno se za učvršćivanje mineralnog azota uzorci zemlje uzimaju do dubine od 100 cm, a na zemljištima sa plitkim nivoom podzemne vode, ako do nje dopre koren i do podzemne vode. Ovom analizom utvrđuje se pH vrednost, zemljišta humus, azot, fosfor, kalijum i kalcijum. Na osnovu dobijenih rezultata stručno lice daje preporuku za đubrenje vinograda," kaže Jerkićeva.

Đubrenje vinograda u plodonošenju izvodi se svake godine

Ona dodaje da kada je reč o određivanju okvirnih potrebnih količina đubriva tu može da posluži prosečno iznošenje hranljivih materija grožđem i vegetativnim delovima loze, stepen iskorišćavanja hranljivih elemenata iz unetog đubriva, gubici hranljivih materija, biološko svojstvo sorte i lozne podloge, pedološke osobine, klimatski uslovi, agrotehničke mere.

Po njenim rečima iznošenje hranljivih materija iz zemljišta prinosima grožđa i vegetativnim delovima loze u praksi se procenjuje na osnovu ostvarenog prinosa grožđa. Računa se da se za tonu grožđa iznese 6,5kg aktivne materije N,3kg P2 O5 i 7,5cm K20. Navedeni podaci se ne bi mogli poistovetiti sa potrebnim količinama đubriva, naročito zbog toga što vinova loza ne iskorišćava potpuno hranljive materije iz unetih đubriva i što se gube izvesne, količine hranljivih materija, posebno isparenjem. Prema stepenu kojim vinova loza iskorišćava hranljive materije obično se računa da je đubrenjem potrebno u zemljište uneti 125% biloški iznete količine azota 200% P2O5, 150% K2O. Kada se ima u vidu biloško iznošenje od 6,5kg aktivne materije azota 3kg P2O5 i 7,5 kg K2O onda bi zemljištu za 10t planiranog prinosa grožđa trebalo dodati 1060kg mineralnih đubriva. Pri redovnom đubrenju vinograda u plodonošenju primenjuje se i određeni raspored unošenja đubriva na primer organska đubriva, stajnjak se unosi svake četvrte godine u količini od 40 - 60 tona(ha).

Vreme unošenja đubriva za redovno đubrenje vinograda u plodonošenju zavisi od brojnih činilaca i uslova - vrste đubriva i oblika u kojem se hranljivi elementi nalaze u đubrivu, tipa zemljišta, klimatskih uslova, organizaciono - tehničkih uslova.

"Organska đubriva i mineralna kalijumova i fosforna đubriva mogu se uneti u zemljište tokom celog perioda mirovanja loze od jeseni do proleća. Celokupna potrebna godišnja količina fosfornih i kalijumovih đubriva unosi se jednom u periodu mirovanja loze. Izuzetak nekad mogu biti kalijumova mineralna đubriva na vrlo lakim i naročito ekstremno propusnim zemljištima, gde je bolje uneti 2/3 godišnje doze kalijumovih đubriva u period mirovanja loze, a 1/3 posle precvetavanja," podvlači Jerkićeva.

Đubrenje vinove loze u jesen

Stajnjak se unosi specijalnim rasturačima

Ona poručuje vinogradarima da se azotno mineralno đubrivo unosi u zemljište u jesen i u toku zime zbog lakog gubitka naročito isparenjem. Potrebna godišnja količina azotnih mineralnih đubriva uvek se deli tako što se 1/2 unosi u proleće neposredno pre kretanja loze, a druga polovina posle precvetavanja ili nakon precvetavanja 1/4, a 1/4 u julu.

U savremenim zasadima vinove loze širokog međurednog rastojanja organsko đubrivo - stajnjak se unosi specijalnim rasturačima za stajnjak, a zatim se zaorava jesenjom i jesenjom - zimskom dubokom brazdom zemljišta. Pošto su azotna mineralna đubriva lako pokretljiva i rastvorljiva razbijaju se po površinama zemljišta, a zatim se prilikom prolećne obrade ili letnjom kultivizacijom zaoravaju.

"Od posebnog je značaja, unošenje fosfornih i kalijumovih đubriva Zbog veoma slabe pokretljivosti fosfora i kalijuma i hemijske inaktivacije fosfora mineralnih đubriva tih hranljivih elemenata moraju se uneti u zemljište bar do 30cm dubine. Preciznije bi bilo reći da kalijumova i fosforna đubriva treba uneti tamo gde je bar deo korenovog sistema ili još bolje veći deo korenovog sistema vinove loze. Za dubinsko unošenje fosfornih i kalijumovih đubriva danas služe depozitori ugrađeni na podrivčima, kojima se istovremeno rastresa zemlja u periodu mirovanja loze," ističe Jerkićeva.

 Vinova loza može deo hranljivih materija uzimati i preko lista

Tečna folijarna đubriva

Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe podsećaju proizvođače grožđa da se u vinogradarstvu koriste i tečna folijarna đubriva. Pokazalo se da vinova loza može deo hranljivih materija uzimati i preko lista kada se nanose u obliku rastvora, taj način prihranjivanja efikasan je i kada treba veoma brzo nadoknaditi neki hranljivi element. Preko lista se mogu dodati svi hranljivi elementi koje vinova loza uzima i putem korena, ili se takav način najčešće primenjuje za unošenje mikroelemenata. Danas postoje fabrički preparati specijalnih đubriva sa makroelementima i mikroelementima, neki sadrže i stimulativne materije. Ovi preparati koriste se u koncentraciji od 0,2 do 0,4%. Rastvor za folijarno prihranjivnje mora biti neutralne reakcije, da bi se izbegle ožegotine na listu.

Bitno je da ne bi trebalo prskati u podne u vreme visokih temperatura i kada je vetrovito. Najbolje je prskanje obaviti u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima. U toku vegetacije prska se prema potrebi od 2 do 4 puta, prvi put sa kretanjem vegetacije odnosno kada list dostiže 2/3 svoje veličine, a zatim u intervalu od 10 do 15 dana samostalno ili u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu bilja.


Foto prilog


Tagovi

Đubrenje vinograda Prihrana vinove loze Folijarna analiza Azotno-mineralno đubrivo Tečna folijarna đubriva Vinograd Suzana Jerkić


Autorka

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi