Siva trulež u vinogradu kreće još od cvetanja: Evo, šta uraditi pred berbu

Na području Knjaževca vinogradi se prostiru na više od 600 hektara površine na kojima se proizvode kako bele, tako i crvene sorte kao što su: italijanski rizling, frankovka, merlo, kaberne sovinjon, pino noar i druge. Adekvatni mikroklimatski uslovi, položaj između planina, izražene temperature i hladnije noći imaju pozitivan uticaj na prinos i kvalitet grožđa u ovom delu naše zemlje.

Kako nastaje trulež bobica?

Prema rečima savetodavca za zaštitu bilja Živorada Jovanovića iz PSSS Knjaževac, vinovu lozu, između ostalog napada veliki broj bolesti od kojih je, pored plamenjače, najznačajnija siva trulež čiji je prouzrokovač Botrytis cinerea.

"Patogen, najpre ostvaruje infekciju u fazi cvetanja, kada naseljava formiran grozd i tako ostaje u latentnom stanju. Od momenta kada vinova loza pređe u fazu šarka, prouzrokovač iz latentnog prelazi u parazitnu fazu, što dovodi do pojave truleži na bobicama", otkriva Jovanović.

Sad je momenat za suzbijanje sive plesni grožđa

Kako dalje napominje, razvoju oboljenja pogoduju učestale padavine u trenutku sazrevanja, kao i smena sušnog i kišnog perioda. Tada dolazi do naglog nalivanja bobica koje brzo pucaju čime se stvaraju idealni uslovi za prodor patogena.

"Optimalna temperatura za ostvarivanje infekcije kreće se između 20 i 27 stepeni uz prisustvo visoke relativne vlažnosti vazduha, preko 90 odsto. Ukoliko je temperatura ispod četiri ili iznad 29 stepeni, smanjuje se mogućnost za razvojem ovog patogena."

U uslovima visoke relativne vlage na bobicama se javlja sivkasta plesan, a bolest se vrlo brzo širi zahvatajući ceo grozd.

Ukloniti lišće dve nedelje pred berbu

Kada je reč o preventivnim, ali i hemijskim merama borbe protiv prouzrokovača sive truleži, prenosi Jovanović, neophodno je ispoštovati najpre sve agrotehničke, a onda i pesticidne tretmane.

"Od agrotehničkih mera najvažnije je blagovremeno obaviti zelenu rezidbu kako bi se omogućila dobra provetrenost vinograda. Posebnu pažnju treba obratiti na lišće koje se nalazi u zoni grožđa i ukloniti ga otprilike 14 dana pre berbe", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da đubrenje azotom treba biti izbalansirano zbog bujnosti lisne mase, a poželjno je obaviti još i redovno košenje i uništavanje korova.

Pored toga, potrebno je, kaže, suzbiti i štetočine, naročito grožđanog moljca (Lobesia botrana), jer se njegovom ishranom, na mestu oštećenja, omogućava prodor patogena.

"Hemijska zaštita podrazumeva primenu fungicida, a prvi tretman se izvodi u fenofazi cvetanja, sredstvom na bazi aktivne materije boskalid. U cilju sprečavanja latentnih infekcija primenjuje se fungicid na bazi fludioksonila, da bi se kasnije, u fazi sazrevanja bobica primenila kombinacija preparata sa aktivnim materijama ciprodinil i fludioksonil ili ciprodinil i tebukonazol ili sredstvo na bazi fluopirama".

Kako bi zaštita bila dovoljno efikasna ne preporučuje se, dodaje on, korišćenje fungicida sa istom aktivnom materijom više od tri puta tokom vegetacije.

"S obzirom na to da se polako približava i momenat berbe, u tom slučaju se može primeniti sredstvo na bazi fenheksamida, jer ima kratku karencu i nema negativan uticaj na proizvodnju vina, samim tim ni na miris i ukus", zaključuje savetodavac.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor