• Mostarski sajam
  • 19.02.2020. 12:00
  • Hercegovačko-neretvanski kanton, Federacija Bosne i Hercegovine, Mostar

U susret Mostarskom sajmu, Bernard Kozina: BiH ima priliku da izvozi vina na kinesko tržište

Osim vina sorti blatina, žilavka i trnjak, kineski uvoznici pokazali su dobar interes i za vinima od internacionalnih sorata kakve su merlo i kaberne sovinjon, što je nedvosmislena potvrda izuzetno visokog kvaliteta vina koja se ovde proizvode.

Foto: Mostaski sajam
  • 178
  • 26
  • 0

Na 23. izdanju Međunarodnog sajma privrede u Mostaru ove se godine od 31. marta do 4. aprila očekuje rekordan broj izlagača iz mnogih zemalja sveta. Mađarska je zemlja partner, a izlagači iz NR Kine i ove godine imaće značajno učešće u ovom, sve važnijem sajmu, ne samo za BiH nego i za zemlje u okruženju. 

Što učešće Mađarske i Kine znači za vinare iz Bosne i Hercegovine, kakva su očekivanja od vina koja će pristupiti ocenjivanju, s obzirom na prošlogodišnju, relativno problematičnu godinu, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali s profesorom dr. sc. Bernardom Kozinom, predsednikom ocenjivačke komisije. 

Zemlja partner ovogodišnjeg izdanja Mostarskog sajma je Mađarska, poznata po svojim vinima. Možemo li na sajmu očekivati kakve dodatne sadržaje u vezi sa podsajamskom manifestacijom "Sajam vina i vinogradarske opreme"?

Obzirom da je Mađarska zemlja partner i da se radi o zemlji s respektabilnom vinogradarskom i vinarskom proizvodnjom te izuzetno dugom tradicijom istih, sigurno je da će značajan broj proizvođača iz Mađarske poslati svoje uzorke vina na ovogodišnje ocenjivanje. Očekivano je svakako da će tokom održavanja sajamske manifestacije mađarski vinari i predstaviti svoja vina posetiocima sajma. Tako će to biti jedinstvena prilika iz prve ruke doznati najnovije informacije o stanju i perspektivama vinogradarstva i vinarstva Mađarske, ali najpre prilika za probati i doživeti svu raskoš i lepotu užitka i mađarskih vina. Za neke od posetioca moguće će to biti i prvi susret uopšte s njihovim vinima. 

Blatina, žilavka i trnjak su veliki potencijali

Značajno učešće i ove godine zadržavaju izlagači iz NR Kine koja se okreće uvozu te planira dodatno smanjiti uvozne tarife što je velika prilika za privredu BiH. Vidte li priliku za izvoz BiH vina? Koja vina preferiraju u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta?

Tržište NR Kine u zadnjih deset do petnaest godina najinteresantnije je i najvažnije tržište za izvoz svim svetskim zemljama proizvođačima vina, a prema nekim mišljenjima, ceo 21. vek biće obežen tim trendom, iako treba naglasiti da i sama NR Kina značajno razvija svoj vinogradarsko-vinarski sektor. Kako god, sigurno je da BiH ima priliku, i jednim delom je već i koristi, izvoziti svoja vina na kinesko tržište. Pri tome treba jasno istaknuti neke činjenice koje imaju karakter ograničenja, ali i činjenice koje predstavljaju prednost u tržišnom pogledu. Skromne ukupne površine vinograda u BiH i količine grožđa i vina koje se ovde godišnje proizvedu, svakako su ograničavajući faktor u pogledu plasmana vina na kinesko tržište. Međutim, činjenica da glavninu proizvodnje čine autohtone sorte blatina i žilavka, u poslednje vreme se priključuje i trnjak, proizvođačima BiH daje priliku da ponude i izvoze svoja vina bez ikakve konkurencije, jer se ove sorte ne uzgajaju nigde drugde na svetu. Prema dosadašnjim iskustvima i podacima o izvozu vina u NR Kinu, osim vina navedenih autohtonih sorata, kineski uvoznici pokazali su dobar interes i za vina od internacionalnih sorata kakve su merlo i kaberne sovinjon, što je nedvosmislena potvrda izuzetno visokog kvaliteta vina koja se ovde proizvode.

Glavninu proizvodnje čine autohtone sorte blatina i žilavka (Foto: Vedran Stapić)

Da li domaći vinari treba da uvedu kakve novitete, bilo u proizvodnji ili marketingu kako bi bili privlačniji tom tržištu? 

Proizvodnja vina u procesnom i tehnološkom pogledu stalno napreduje, razvija se, primjenjuje i koristi najnovija naučna dostignuća počevši od tehnologije proizvodnje grožđa, tehnika i procesnih protokola u primarnoj preradi grožđa i vođenju vrenja, pa do korišćenja najnovijih sojeva kvasaca i drugih enoloških preparata zahvaljujući čemu se stalno dobijaju novi, moderniji i različitiji tipovi i stilovi vina. Dakle, nema nikakve sumnje da i domaći vinogradari i vinari treba da prate sve te trendove i za ove uslove proizvodnje koristiti i primene ono što daje napredak i podiže opšti kvalitet vina. Naravno, uz sve navedeno paraleno se moraju preduzimati odgovarajući napori u promociji takvih vina na tržištu, kako domaćem, tako i na inostranom, koristeći najrazličitije marketinške tehnike i alate. Samo zajednički i usklađeni rad svih učesnika u proizvodnji grožđa i vina i plasmana istih na tržište, mogu osigurati puni uspeh i sigurnu budućnost ovih tradicionalnih i veoma važnih privrednih delatnosti na prostoru BiH.

Prema Vašem mišljenju, koriste li vinari u BiH turističke potencijale? Razvija li se vinski turizam? Ide li u pravom smeru? 

Na ovo pitanje teško mogu dati relevantan odgovor, obzirom da je prostor mog profesionalnog interesa i delovanja naučno-nastavni i stručni rad u vinogradarstvu i vinarstvu. No, ono što kao česti direktni, ili indirektni učesnik u različitim događanjima vinogradarske i vinarske naravi mogu zametiti, navodi me na zaključak da potencijali u turističkom pogledu, vinskom, vinsko-gastronomskom, ili kako god to nazivali, nisu ni približno iskorišćeni, koliko i kako bi trebali biti. Možda je ovaj put prilika čuti i upoznati mađarska iskustva na tom planu, jer pouzdano znam da Mađarska na planu razvoja enogastronomije u najširem smislu doživljava pravi procvat.

Bernard Kozina: Iz Mađarske dolazi tridesetak uzoraka vina

Koliko ste bili zadovoljni prošlogodišnjim ocenjivanjem vina? Koliko je uzoraka iz iz kojih zemalja pristiglo? 

Prošlogodišnje ocenjivanje vina potvrdilo je i učvrstilo, rekao bih, poziciju ove manifestacije kao najrelevantnijeg mesta susreta proizvođača vina iz BiH i zemalja okruženja, na kojem proizvođači s jedne strane dobiju objektivnu sliku stanja nivoa kvaliteta svojih vina, a s druge, pak strane ih na jednom mestu mogu predstaviti i ponuditi na degustaciju ugostiteljskom, turističkom i trgovačkom sektoru, kao i svim ostalim potencijalnim potrošačima koji posećuju ovu manifestaciju. Na ovogodišnjem ocenjivanju uz uzorke iz BiH, standardno očekujemo i uzorke iz, popularno rečeno, zemalja okruženja, pri čemu će zasigurno posebnost ovogodišnjem događaju dati relativno veliki broj uzoraka vina iz Mađarske, moguće i do tridesetak uzoraka.

Domaći vinogradari i vinari moraju preduzeti odgovarajuće napore u promociji vina na tržištu (Foto: Mostaski sajam)

Kakva su ovogodišnja očekivanja s obzirom na prošlogodišnji duži kišni period u proleće, ali ipak sunčan i topao kraj leta i početak jeseni? 

Obzirom na specifičnosti klimatskih prilika u 2019. godini u pojedinim intervalima vegetacijskog perioda, očekivala su se i neka odstupanja od uobičajenih proizvodnih rezultata, kako sa stajališta proizvodnje grožđa, tako možda još i više sa stajališta proizvodnje i rezultata u kakvoći vina, Međutim, uopšteno gledano kvalitet vina je gotovo svuda na dobroj, ili čak zavidnom niovu, dok je ostala neupitna činjenica smanjenja količine proizvedenog grožđa u odnosu na neke proseke, a posebno u odnosu na prethodnu, 2018. godinu. U svakom slučaju, na ovom ocenjivanju imaćemo priliku i relevantno oceniti kvalitet belih vina iz prošlogodišnje berbe, dok će nam crna vina stići tek za godinu, dve, a neka još i kasnije. 

Za vino belih sorti ne treba štedeti na navodnjavanju grožđa

Svedoci smo velikih klimatskih promena. Imate li kakav savet za vinogradare i vinare ove godine? 

Ozbiljne klimatske promene su nedvosmisleno tu! I to ne od juče, sada je tome, s punom odgovornošću tvrdim, već punih dvadest godina. Prvi nagoveštaj imali smo 1997. godine, a onda od berbe 2000. godine gotovo sve godine, osim 2010. i 2014., značajno su odstupale od prosečne slike klimatskih prilika u različitim parametrima, u odnosu na zadnjih 30-40 godina prošlog veka.

Savete je nezahvalno deliti tek tako i pri tome stvari generalizovati, ali u svakom slučaju nije na odmet podsetiti vinogradare da obrate pažnju na upravljanje vlagom u zemljištu, kontrolom korova i sprečavanjem kapilarnog gubitka vlage. U proizvodnji grožđa za vino belih sorata ne treba štedeti na navodnjavanju, šta više, koristiti ga kad je god moguće, ali bez zloupotrebe u pravcu povećanja količine grožđa, jer se time pre svega srozava kvalitet vina. I naravno na kraju, redovno i pažljivo praćenje dinamike dozrevanja grožđa radi utvrđivanja optimalnog roka branja od izuzetne je važnosti za potpuni uspeh vinogradarske i vinarske proizvodnje. Usput recimo, a radi ilustracije koliko se 'stanje stvari promenilo', rokovi branja grožđa u odnosu na već spomenuto razdoblje zadnjih 30-40 godina prošlog veka, raniji su završeni u proseku za 20-25 dana, u nekim godinama čak i celih mesec dana.


Tagovi

Mostarski sajam Bernard Kozina Blatina Žilavka Potencijal Mađarska Izvoz u Kinu Ocenjivanje vina


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Mostarski sajam

Rodoč bb, 88000 Mostar, Bosna i Hercegovina
tel: +387 36 350 194, e-mail: info@mostarski-sajam.com web: http://www.mostar-fair.com/