Vino staro 2.000 godina pronađeno u urni u rimskoj grobnici

Analiza tečnosti sačuvane u rimskoj grobnoj urni staroj 2.000 godina pronađenoj u južnoj Španiji potvrdila je da se radi o vinu, a istraživači ga smatraju najstarijim primerkom ikada pronađenim, piše decanter.com.

Istraživači su rekli da njihova analiza sugeriše da urna pepela stara oko 2.000 godina sadrži "najstarije vino konzervisano u tečnom stanju" koje je do sada pronađeno. Tokom 2019. godine, arheolozi u španskom gradu Karmona u blizini Sevilje iskopali su rimsku nekropolu koja datira iz 1. veka nove ere.

Lokalitet je bio neuobičajen po tome što je bio uglavnom netaknut. Arheolozi su pretpostavili da je to porodični mauzolej koji je pripadao stanovnicima tadašnjeg Karma - važnog grada u rimskoj provinciji Hispania Baetica.

U šest niša ("loculi") u zidovima komore su bile urne sa ostacima kremacije. U nekoliko od ovih niša nalazili su se dodatni grobni predmeti, kao što su perle, ćilibar u vrećici od lana ili konoplje, očuvani parfem i staklena zdela, ali urna u "lokulusu" osam bila je drugačija.

Projekat Srbije i Hrvatske za prilagođavanje vinove loze klimatskim promenama

Unutar olovne urne nalazila se staklena tegla nazvana "olla ossuaria". Osim kremiranih ostataka kostiju i zlatnog prstena sa likom boga Janusa, tegla je bila do vrha puna očuvane, crvenkaste tečnosti - ukupno oko pet litara (naslovna fotografija, op.autora).

Prema izveštaju, objavljenom u "Journal of Archaeological Science" istraživači su brzo primetili da: "tečnost nije mogla da dospe u unutrašnjost urne zbog poplave ili curenja u grobnoj komori, niti kondenzacije, posebno kada je unutrašnjist urne u susednoj niši bila u identičnim uslovima sredine, ali potpuno suva."

Retka prilika

Prisustvo tečnosti pružilo je arheolozima retku priliku da je analiziraju i utvrde šta je to. Nakon analize pomoću plazma masene spektrometrije za određivanje hemijskih elemenata, zaključili su da je u pitanju vino - čineći tečnost najstarijim vinom ikada otkrivenim.

Njegovo prisustvo u odaji takođe je povezano sa onim što je poznato o rimskim pogrebnim ritualima, u kojima je često bilo vino.

Autori izveštaja su rekli: "Kada su kremirani ostaci stavljeni u njega, urna je morala biti napunjena vinom u nekoj vrsti rituala u ceremoniji sahrane ili kao deo pogrebnog obreda kako bi se pomoglo pokojnicima da pređu u bolje stanje."

Ranije je najstarije otkriće još tečnog rimskog vina bila staklena tegla pronađena u nemačkom gradu Špajeru 1867. godine. Taj nalaz je datiran u 4. vek nove ere, ali se samo pretpostavlja da je tečnost u njoj vino jer nikada nije bila hemijski analizirana.

Slično današnjem vinu iz Andaluzije

Vino pronađeno u Karmoni je, dakle, prvi primer drevnog vina koje je proučavano u tečnom obliku.

U izveštaju je navedeno da su se sve studije koje su do sada imale za cilj hemijsku karakterizaciju rimskih vina - ili uopšte antičkih vina - oslanjale na analize apsorbovanih ostataka (uglavnom karboksilnih kiselina i polifenola) u različitim vrstama posuda, ali nikad na tečnosti. Analizom biomarkera istraživači su pronašli sedam vrsta vinskih polifenola u tečnosti.

Štaviše, polifenoli pronađeni u vinu starom 2.000 godina poklapali su se sa onima iz vina koje se i danas proizvode u Andaluziji. Vino je bilo crvenkasto braon boje, ali se to moglo pripisati ozbiljnoj oksidaciji tokom dva milenijuma - u skladu sa degradacijom njegovog pH.

Odsustvo siringične kiseline, koja nastaje razgradnjom pigmenta u crnim vinima, takođe je ukazivalo da je originalna boja vina bila bela.

Dr Hose Rafael Ruiz Arebola sa Univerziteta u Kordobi, koji je vodio hemijsku analizu, rekao je za Gardijan da je ipak zabrinut kako će ga probati. Iako su testovi pokazali da je tečnost u potpunosti netoksična, provela je 2.000 godina u kontaktu sa ljudskim ostacima.