Vinograd od milion dolara

Vlada Živković iz Bešenovačkog Prnjavora iako ima osmdeset i četiri godine i dalje uživa u radu. Ostvario je poljoprivrednu penziju a kako kaže sve što ima duguje plodnoj fruškogorskoj zemlji. Veći deo oranica dao je u arendu, ali ono čega nije mogao da se odrekne je vinograd. Kaže, mali vinograd koji vredi milion dolara.

Vinograd daje plodove uživanja

Ovih dana, od ujutro do uveče Vlada provodi vreme u svom vinogradu gde kaže ne ubira plodove svoga rada, nego uživanja. Vinograd nije prevelik, kaže Vlada. U zasadu ima dva reda slankamenke, jedan neoplante, a tu je i hamburg, plemenka i kraljica. "Vinograd imam oko trideset godina. Sve poslove u vinogradu radim sam, rezidbu, zalamanje, zaštitu od štetočina i bolesti. Ova godina je bila dobra, biće lepog grožđa. Ranije sorte smo potrošili, a sad čekamo šta će reći struka, kada je najbolje početi berbu", kaže Vlada Živković.

Ukućani Vladi pomažu koliko mogu. Ranije je radio sve poslove u vinogradu sa suprogom, dok joj je to zdravlje dozvoljavalo. Vinograd ovom proizvođaču znači sve, a svoj život bez vinograda ne bi mogao ni da zamisli. U porodici Živkovića to je tradicija, svi moji su imali vinograd i Vladin deda i otac.

Vinova loza, tradicija Fruške gore

Fruškogorci su tradicionalno vezani za vinovu lozu. Nekada je svako domaćinstvo imalo svoj vinograd i svoje vino. Takmičili su se između sebe. Svako je hvalio svoje vino, pa su su se širom Srema zadržale razne manifestacije na kojima su se ocenjivali i groždje i vino. Birao se i najbolji vinograd, a Pudarski dani u Irigu i dalje jedna od najbolje organizovanih manifestacija posvecena pudaru, čuvaru vinograda i vinogradu kome fruškogorci mnogo duguju. Baš zato deda Vlada svoj vinograd ljubomorno čuva i uživa u svakom trenutku provedenom na padinama Fruške gore i napamonje da se bez groždja ne može.

"Grožđa rodi svake jeseni, nekad je lepše, nekad lošije, ali uvek ga ima dovljno za naše potrebe. Tako smo navikli, ne može proći dan kad dođe grožđe da se ono ne jede, a mora ga biti i za goste. Posadio sam više sorti da bi berba što duže trajala, da jedne sorte stižu druge. Tako sam i breskve sadio, od prve do ove poslednje, vinogradarske. Grožđe beremo stalno za stonu upotrebu, sve dok ne dođe glavna berba, nakon koje se od grožđa pravi vino. A i vina pretekne, pa bude od 300 do 400 litara, zavisi od godine i od kvaliteta. Trenutno pratimo fazu zrenja grožđa. U tome nam pomaže i stručnjak koji ispituje slast kasnijih" objašnjava Vlada Živković.

Iako u poznim godinama Vlada Živković i dalje vozi traktor. Do pre nekoliko godina sve poslove i u vinogradu i na njivi je sam radio. Priseća se i vremena kada nije bilo traktora i priključnih mašina. Kaže radilo se nekada samo ručnom prskalicom, konjima se oralo i ručno kopalo. "Bilo je to teško, ali lepo vreme. Radili smo od jutra do mraka i nismo se žalili. Nekako smo uspevali sve i da prodamo. Bilo neko drugo vreme. Sada je sve drugačije, svi se bore samo za zemlju",priča deda Vlada.

Ove godine, Vlada je veći deo zemlje "dao" u arendu. Naravno, vinograd je ostavio, jer kaže od njega se ne bi mogao odvojiti. Vedar duh i dobro vino kaže recept su za dugovečnost, a široj javnosti u Sremu je poznato lice s korica knjige "Vojvodina, poznate ličnosti i ljudi" umetnika, slikara i pisca Branka Oreščanina.