Zašto je priprema zemljišta ključna za dugovečnost vinograda?

U Vinogorju Srem, na površinama Poljoprivredne zadruge Lovas u susednoj Hrvatskoj, u toku je podizanje novog vinograda površine 2,5 hektara. Tamo smo zatekli profesora dr sc. Matu Drenjančevića koji je studentima govorio o važnosti pripreme zemljišta za uspešnu sadnju vinove loze.

"Bez dobre pripreme nema dobrog vina, to je tajna uspešnog podizanja zasada", istakao je.

Prema njegovim rečima, plan je da se vinograd koristi u periodu od 25 do 30 godina, zbog čega je početna priprema zemljišta presudna. Kako navodi, uspešna sadnja podrazumeva visoku stopu primljenih sadnica koja bi trebala da iznosi minimalno 97 do 98 odsto.

"Najčešće se vinova loza podiže na površinama na kojima su ranije bili vinogradi, voćnjaci ili šikare, što sa sobom nosi određene agroekološke izazove", ističe ovaj univerzitetski profesor.

Prvi korak u pripremi terena je krčenje postojeće vegetacije i ostataka prethodnih zasada. Drenjančević upozorava da je ova operacija veoma važna jer se uklanjanjem drvenastih ostataka smanjuje rizik od bolesti.

Kako ističe, ostaci korenja mogu da sadrže gljivice koje se prenose na mlade sadnice. "Takve infekcije mogu uzrokovati propadanje pojedinih čokota, a u težim slučajevima i celog zasada", upozorava.

Podrivanje i poboljšanje strukture zemljišta

Nakon krčenja sledi podrivanje, odnosno duboko rahljenje zemlje. Ova mera omogućava razbijanje nepropusnih slojeva i poboljšava vodno-vazdušni režim tla.

"Podrivanje se može sprovoditi i do dubine od oko jednog metra, čime se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj korenovog sistema vinove loze", navodi.

Nakon obrade zemljišta uzimaju se uzorci za hemijsku analizu, kako bi se odredile potrebe za hranivima. Na osnovu rezultata sprovodi se meliorativno đubrenje, odnosno đubrenje na zalihu.

Poseban naglasak stavlja se na fosfor i kalijum kao slabo pokretna hraniva, koja je potrebno uneti u tlo pre sadnje. Uz mineralna đubriva, važnu ulogu ima i organska materija, odnosno stajnjak.

Iako je njegova dostupnost sve manja, u primeru ove poljoprivredne zadruge navodi se pozitivna praksa korišćenja stajnjaka iz lokalne farme goveda i to u količini od četiri do pet vagona po hektaru.

Završno oranje na dubini većoj od 50 cm

Nakon đubrenja sledi poravnavanje terena kako bi se uklonile mikrodepresije, koje mogu predstavljati problem u Sremu zbog specifičnih reljefnih i klimatskih uslova.

Završna faza pripreme uključuje duboko oranje ili rigolovanje, pri čemu se tlo obrađuje na dubini većoj od 50 centimetara kako bi se hraniva dovela u zonu korena.

Idealno bi bilo ostaviti zemlju da miruje dve do tri godine uz mogućnost gajenja kultura za zelenišno đubrenje. Međutim, kako ističe Drenjančević, u praksi se to retko sprovodi zbog ekonomskih ograničenja.