• Šumadija
  • 15.07.2019. 12:00

Zrna grožđa veća nego što bi trebalo - kakvo će biti vino?

Više kiše, a manje sunca - rezultat u vinogradima su bobice grožđa veće nego što bi trebalo da budu u ovoj fazi. Da li će se to odraziti na kvalitet vina i kakvo vreme do prve berbe priželjkuju šumadijski vinari da bi se veličina zrna stabilizovala?

Foto: Biljana Nenković
  • 284
  • 52
  • 0

Kišovit period iza nas pomalo brine i vinogradare koji prerađuju grožđe u vino. Zrna grožđa su malo veća nego što bi trebalo da budu za ovo doba godine. Zoran Stevanović, iskusni vinogradar i vinar iz Žirovnice kod Kragujevca kaže da je priželjkivao sitnija zrna u ovoj fazi razvoja. A postoji i dobar razlog za to.

"Sitnije zrno daje kvalitetnije vino. Kada su bobice sitnije onda su one koncentrovanije, vino ima više ukusa i mirisa, u crvenom vinu više je bojenih materija, a samim tim bolja je i boja vina. Zrna su sada krupnija nego što bi trebalo, jer je bilo dosta kiše, te je sve bujalo. Kada ima mnogo vode bobica je razvodnjena, pa je i vino razvodnjenije i samim tim slabijeg kvaliteta. Ali videćemo kako će se stvari razvijati do berbe," kaže Zoran Stevanović.

Kako sprečiti ožegotine od sunca na grožđu?

Još dve kiše do berbe

Stevanović kaže da situacija u kojoj je bilo više kiše, a manje sunca, na koju se žale voćari, ratari i povrtari, nije zaobišla ni vinogradare. Svi zajedno gledaju u nebo. Do kraja sezone vinogradarima bi odgovarala obrnuta situacija.

"Kažu stariji i iskusniji da su od početka jula pa do berbe grožđu potrebne samo dve kiše, kako bi vino bilo vrhunskog kvaliteta. Jedna je takozvana petrovdanska, i još jedna dok se sa gajbama makazama ne uđe u vinograd. Mnogo sunca, ali umerenog bi stabilizovalo i veličinu i kvalitet zrna, i umerene padavine. Nijedan ekstrem nije dobar", kaže Stevanović.

Ipak, dodaje on, ne bi trebalo mnogo huliti, jer postoje oni kojima je grad uništio ili oštetio zasade. Stanje u vinogradima je za sada dobro u Šumadiji, ali će u oceni kakvo će biti ovogodišnje vino, sačekati kraj sezone.  

Zrna grožđa su malo veća nego što bi trebalo da budu za ovo doba godine

Zelena rezidba - više hrane za plodove

Stevanović ima 10 hektara zemlje pod vinogradom. Njegova porodica se generacijama unazad bavi gajenjem loze i pravljenjem vina. Iz iskustva starijih zna da bi mnogo kiše u prvoj polovini vegetacije moglo da iznedri lošija vina, ali u ovom trenutku sam vinogradar malo šta može da učini, osim da brine o zasadu u meri koliko je to u njegovoj moći.

"Sada se završava ubacivanje lastara, krenuće i letnja, zelena rezidba. Tako će više hrane odlaziti u plod, a manje u lišće. Svaki vinogradar treba u ovom periodu da obrati pažnju i na pojavu bolesti poput pepelnice i plamenjače koja se može javiti zbog povećane vlage," kaže Stevanović.

Prosečan prinos grožđa po hektaru do ovih godina je bio oko osam tona. Stevanović pripada Udruženju vinara Šumadije i drži se standarda da na jednom čokotu ne bude više od 1,2 kilograma grožđa, kako bi ispoštovao nephodnu stavku o zaštiti geografskog porekla. 


Tagovi

Vinogradi Obilne kiše Zelena rezidba Grožđe Sitne bobice Vino Lastari Geografsko poreklo Zoran Stevanović


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi