Baviti se proizvodnjom lešnika ovde i u Americi - šta je ključna razlika?

Mladi, od nedavno poljoprivrednik, Aleksa Tutorov iz Srbobrana, iako ne potiče iz porodice koja se ikada bavila agrarom, pre četiri godine zasadio je lesku na dva hektara površine.

"Imali smo jedan hektar zemlje i nisam znao šta sa tim. Malo sam istraživao na internetu šta bih mogao tu da posadim i odlučio sam se za lesku, jer mi se činilo da nije teška za uzgoj, a tu je i činjenica da rod ne moram odmah da prodam. U međuvremenu smo zakupili još jedan hektar te smo zaokružili na dva", kaže Tutorov za Agroklub.

Finansijska pomoć države

Odabrao je italijanske tonde, dok su halski džin i romana oprašivači. Čitav zasad od 900 sadnica je ogradio i postavio sistem za navodnjavanje kao i bunar. Sve je kaže uspeo preko poljoprivrednih subvencija.

"Radio sam tako što postavim ogradu, onda apliciram, pa ako dobijem - dobijem. Tako sam dobio subvencije i za nabavku sadnica kao mladi poljoprivrednik."

Kako dalje prepričava, edukovao se o ovoj proizvodnji, raspitivao i čitao, a onda je upoznao agronoma koji mu je savetima ukazao na sve potrebne agrotehničke mere koje zahteva leska.

"Nisam znao kako i šta treba, a nisam hteo da grešim, već da kvalitetno uradim sve što je do mene. Taj agronom mi je onda pomogao i sada mi pomaže. Tako da sada prskam, navodnjavam, prehranjujem i ručno i preko sistema za 'kap po kap'", kaže Tutorov.

Američko iskustvo

Kako je njegov voćnjak još mlad i nije još dostigao pun rod, sa dva hektara je prošle godine prikupio 15 kg.

"S obzirom da imam stablašice koje kasnije stižu na rod od žbunastih i da je to bila tek treća godina roda - to je očekivano."

Deo porodice Tutorov živi u Americi, te Aleksa svake godine odlazi u "goste". Nedavno je bio i u poseti Oregonu, američkoj državi poznatoj po ovoj orašastoj voćki. Čak 97 odsto proizvodnje lešnika u SAD-u se odbija upravo u pomenutoj državi. Kako bi se više informisao kako to Ameri rade, kontaktirao je više proizvođača. Na kraju je dobio poziv porodice "Melcher Family Farm" koja ima zasad iz 1957. godine još uvek u punom rodu.

"Sve je mehanizovano, ljudska radna snaga se ne koristi. Čak i orezuju mašinski. Imaju i mašinu koja usisa, prečisti i opere lešnik. U Americi 'gledaju' da sirovinu prerade, jer smatraju da se tako više isplati i lakše se proda, pa ću i ja verovatno ići u tom pravcu, a i zbog toga što nemam veliki zasad. Sve što ima ostane, prodaju na veliko, pa i onlajn", kaže naš sagovornik.

Dodatno zadovoljstvo

Mladi srbobranski voćar nam je ukazao na jednu neobičnu, ali praktičnu ideju u svom zasadu. Uz ogradu posao je čokote grožđa.

"Tata je želeo da ima nekoliko čokota za sebe, pa smo najpre zasadili oko 100. To je tako lepo krenulo, da sam se odlučio da zasadim svuda oko zasada uz ogradu i po širini i po dužini. U pitanju je hamburg sorta. A, koliko sam se raspitao po selu, mnogi otkupljuju rod za vino i rakiju, pa me već zovu da im predam sav rod", navodi snalažljivi voćar.